Јов 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1А Јов одговори и рече:
1Job prit la parole et dit:
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
2Jusques à quand affligerez-vous mon âme, Et m’écraserez-vous de vos discours?
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
3Voilà dix fois que vous m’outragez; N’avez-vous pas honte de m’étourdir ainsi?
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
4Si réellement j’ai péché, Seul j’en suis responsable.
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
5Pensez-vous me traiter avec hauteur? Pensez-vous démontrer que je suis coupable?
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
6Sachez alors que c’est Dieu qui me poursuit, Et qui m’enveloppe de son filet.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
7Voici, je crie à la violence, et nul ne répond; J’implore justice, et point de justice!
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
8Il m’a fermé toute issue, et je ne puis passer; Il a répandu des ténèbres sur mes sentiers.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
9Il m’a dépouillé de ma gloire, Il a enlevé la couronne de ma tête.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
10Il m’a brisé de toutes parts, et je m’en vais; Il a arraché mon espérance comme un arbre.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
11Il s’est enflammé de colère contre moi, Il m’a traité comme l’un de ses ennemis.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
12Ses troupes se sont de concert mises en marche, Elles se sont frayées leur chemin jusqu’à moi, Elles ont campé autour de ma tente.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
13Il a éloigné de moi mes frères, Et mes amis se sont détournés de moi;
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
14Je suis abandonné de mes proches, Je suis oublié de mes intimes.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
15Je suis un étranger pour mes serviteurs et mes servantes, Je ne suis plus à leurs yeux qu’un inconnu.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
16J’appelle mon serviteur, et il ne répond pas; Je le supplie de ma bouche, et c’est en vain.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
17Mon humeur est à charge à ma femme, Et ma plainte aux fils de mes entrailles.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
18Je suis méprisé même par des enfants; Si je me lève, je reçois leurs insultes.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
19Ceux que j’avais pour confidents m’ont en horreur, Ceux que j’aimais se sont tournés contre moi.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
20Mes os sont attachés à ma peau et à ma chair; Il ne me reste que la peau des dents.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
21Ayez pitié, ayez pitié de moi, vous, mes amis! Car la main de Dieu m’a frappé.
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
22Pourquoi me poursuivre comme Dieu me poursuit? Pourquoi vous montrer insatiables de ma chair?
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
23Oh! Je voudrais que mes paroles fussent écrites, Qu’elles fussent écrites dans un livre;
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
24Je voudrais qu’avec un burin de fer et avec du plomb Elles fussent pour toujours gravées dans le roc…
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
25Mais je sais que mon rédempteur est vivant, Et qu’il se lèvera le dernier sur la terre.
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
26Quand ma peau sera détruite, il se lèvera; Quand je n’aurai plus de chair, je verrai Dieu.
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
27Je le verrai, et il me sera favorable; Mes yeux le verront, et non ceux d’un autre; Mon âme languit d’attente au-dedans de moi.
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
28Vous direz alors: Pourquoi le poursuivions-nous? Car la justice de ma cause sera reconnue.
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
29Craignez pour vous le glaive: Les châtiments par le glaive sont terribles! Et sachez qu’il y a un jugement.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.