Јов 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1И Јов настави беседу своју и рече:
1І повів Йов дальш мудру мову свою й говорив:
2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
2Вірно, як жив Бог, (хоч і не дав менї суду), і Вседержитель, (хоч і огірчив мою душу),
3Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
3Що, покіль я ще дишу, й дух його в ніздрах моїх,
4Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
4Не скажуть уста мої неправди, й льжи мій язик не промовить.
5Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
5Далеко се від мене, щоб я вас непохибними вважав; нї! поки тху мого, я праведностї моєї не зречуся.
6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
6Твердо при правдї стояв я й не попущусь її; совість моя не докорить менї по весь вік мій.
7Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
7Ворог мій буде менї, як безбожник, а той, що встає проти мене, як беззаконник.
8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
8Бо й яку може мати надїю лицемірний, коли візме, коли вирве йому Бог душу його?
9Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
9Чи ж вислухає Бог клик його, коли прийде на його нужда?
10Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
10Чи Вседержитель буде відрадою йому, чи можна буде йому призивати його кожного часу?
11Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
11Виявлю вам, що в руцї в Бога; не втаю, що у Вседержителя.
12Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
12Бачили ви й самі; на що ж вам стілько молоти?
13То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
13От злюцї в Бога доля, і пай, який допадаєсь од Бога гнобителям:
14Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
14Як прибудуть йому сини, то хиба під меч, а потомки його не наситяться хлїбом.
15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
15Хто ж зістане по йому, того забере смерть у гріб, а й вдови по них голосити не будуть.
16Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
16Хоч він надбає купи срібла, як піску, а одежі, наче глини, наскладає,
17Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
17То він наскладає, а праведник буде одягатись, а сріблом невинний забагатїє.
18Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
18Строїть він дім собі, — то як червяк, і, як садовий сторож, робить собі будку;
19Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
19Лагає спати багатим, та таким не встане; отвирає очі, а він вже не той.
20Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
20Страх, мов потоп, прийде ва його неждано, й буря в ночі ухопить його.
21Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
21Вітер восточний підойме й понесе його, й летом помчить він поперед його;
22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
22Напре бо на його й не пощадить, хоч як би він змагався втечи від його.
23Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
23Тільки руками сплеснуть про його, й засвищуть про його над місцем його.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.