Јов 33
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
1Ітак, слухай, Йове, мови моєї і вважай на кожне слово моє!
2Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
2Ось, я одверзаю уста мої, язик мій промовляє з гортанї моєї.
3По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
3Слова мої з щирого серця, а уста мої возглаголють чисті думки.
4Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
4Дух Божий создав мене, й Вседержитель надихав життєм.
5Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
5Коли маєш снагу, — відказуй менї й стань проти мене.
6Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
6Ось я, по твому бажанню, стаю замість Бога. Та й я утворений з глини;
7Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
7Тим ти не маєш чого зворушуватись через мене, та й рука моя не буде важка про тебе.
8Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
8Ти говорив в уші мої, й я чув голос слів:
9Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
9Чист я, не маю гріха, провини в мене немає, анї неправди.
10Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
10Він же найшов вину на мене й має мене за ворога свого;
11Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
11Ноги мої в кайдани закував і всї стежки мої назирає.
12Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
12От і неправ єси в тому, відказую я тобі, бо Бог висше людини.
13Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
13Що тобі спорити з ним? та ж він не здає справи з нїякого дїла свого.
14Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
14Бог скаже раз, а коли на те не вважають, ще й другий раз.
15У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
15У снї, в нічному видиві, коли сон находить на людей, коли дрімаємо на ложі,
16Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
16Тодї він відтулює в чоловіка ухо й втискає йому свою науку,
17Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
17Щоб впинити чоловіка від якого наміру й від гординї заховати;
18Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
18Щоб одвести душу його від пропастї, й життє його від убиття мечем.
19И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
19Або наводиться він на розум хоробою на постелї своїй та тяжким болем у всїх костях своїх,
20Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
20Так, що він одвертається від хлїба й душа його від улюбленої страви.
21Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
21Тїло спадає на нім, так що його не видко, самі костї виставляються, що їх перш не було видно.
22И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
22А душа його наближуєсь ід могилї, а життє його ʼд смертї.
23Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
23Добре, коли в кого є ангел-хранитель, один із тисячей, що вказують праву дорогу чоловікові, —
24Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
24То Бог змилується над ним і скаже: Спаси його од могили; я знайшов, за що маю бути милосерним йому.
25И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
25Тодї зробиться тїло його сьвіжійше, анїж у дитини, й вернеться він до молодощів.
26Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
26Буде молитись він до Бога, й покаже йому ласку; засьвітить ясним лицем над ним, і верне йому його праведність.
27Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
27І подивиться він на людей і скаже: грішив я й кривив правдою, та не відплачено менї.
28Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
28Душу мою слобонив від загибелї й бачить вона сьвітло.
29Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
29Двійчі й трійчі таке чинить Бог із чоловіком,
30Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
30Щоб його життє спасти від ями й сьвітлом живих осияти.
31Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
31Уважай же, Йове, слухай мене, мовчи й дай менї говорити.
32Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
32А коли маєш що сказати, промов; я рад би, щоб ти оправдився;
33Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.
33А коли нї, так слухай мене, мовчи, а я навчу тебе мудростї.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.