Јов 17

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Kulish and Puluj Bible (1905)

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

1Дух жизняний мій ослаб, днї мої згасають; гріб передо мною.

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

2Та коби вони не кепкували, то й серед їх спорів було б око моє спокійне.

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

3О, поручись, заступись за мене сам (Господи) перед собою! бо хто ж би инший ручавсь за мене?

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

4Їх бо ти серце закрив, розуміти не зможуть; тим і не дозволиш їм гору взяти.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

5Хто призначує другів своїх у добичу собі, у того дїтей очі замеркнуть.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

6Він учинив мене приповідкою між людьми й сьміховищем у їх.

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

7Темно від горя в очах моїх, і всї члени мої стали, мов тїнь.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

8Здивуються над сим праведні, а невинним стане досадно на лицеміра.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

9І буде праведник кріпко держатись путя свого, а чистий руками ще більше набірати ме духу.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

10Виступайте ж, усї, приступіть! я не найду мудрого між вами.

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

11Днї мої вже уплили, думи мої — думи дорогі серцю — вони розбиті.

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

12Вони ж (муки мої) роблять із ночі день, а з сьвітла темноту.

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

13Та хоч би я й дожидав в надїї, то все ж таки глибокий гріб — домівка моя; в темряві постелю я постїль собі;

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

14Гроб своїм батьком назву, а червам скажу: ви мати моя й сестра моя.

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

15Де ж тут надїя моя? а чого я дожидаю, хто се побачить?

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

16У глибінь земну зійде вона, ляже спокійно зо мною в порох.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.