Јов 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
1Клич же, коли є хто, щоб на твій клик озвався. Та й до кого ти з між сьвятих обернешся?
2Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
2О, так, безумного завзяттє вбиває, а нерозважливого погубляє досада.
3Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
3Я бачив, як дурний закоренявся, та й зараз віщував проклін домівцї його:
4Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
4Дїти його далекі від щастя, бити муть їх у воротях (на судї), і не буде їм оборонника.
5Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
5Збори жнив його неситі поїдять, ба й зміж терня заберуть їх, а зажерливцї поглотять майно його.
6Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
6Так, біда не зпід землї береться, й не на ниві родиться недоля.
7Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
7Нї, людина родиться на муку, як іскорки, щоб їм летїти вгору.
8Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
8Я б обернувсь до Бога, передав би справу мою Богові,
9Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
9Що творить дїла великі й недослїдимі, чудні й без лїку,
10Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
10Дає дощі землї й води на поля;
11Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
11Принижених у гору підіймає, а засмученим дає дознати щастя.
12Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
12Він розбиває задуми підступних, і руки їх не доводять до кінця те, що почали.
13Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
13Премудрих ловить він їх лукавством, і рада хитрих не вдається:
14Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
14У день вони мов в темряві блукають, а в полуднї полапки, мов ніччю, шукають.
15Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
15Він рятує бідного од меча уст їх і від руки потужного;
16Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
16І так є нещасливому надїя, а неправда затулює уста свої.
17Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
17Блаженний той, кого Господь карає, тим не цурайсь Господнього навчання!
18Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
18Поранить він, та сам перевяже рану; ударить він, та його ж руки й гоять.
19Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
19В шестьох бідах тебе він порятує, та й в сьомій не доторкнесь тебе лихо.
20У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
20У голодї спасе тебе од смертї, а на війнї — од мечового вдару.
21Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
21Сховаєшся від бича (лихого) язика, й не злякаєшся спустошення, коли воно прийде.
22Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
22Із спустошення й голоду будеш сьміятись, і зьвірів земних не будеш лякатись.
23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
23Бо в змові з каміннєм у полі будеш, і з польовим зьвіррєм (наче) в договорі.
24И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
24І взнаєш, що намет твій безпечен, а оглядаючи домівку твою, ти не согрішиш.
25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
25І побачиш, що потомство твоє многолїчне, й пагонцїв твоїх, як трави на землї.
26Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
26Увійдеш у гріб, достиглий (віком), як укладаються снопи пшеничні у свій час.
27Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
27От чого ми дознались; та й так воно й є; вислухай се й затямуй собі!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.