Јов 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А Јов одговори и рече:
1Respondens autem Job, dixit:
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
2[Audivi frequenter talia: consolatores onerosi omnes vos estis.
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
3Numquid habebunt finem verba ventosa? aut aliquid tibi molestum est, si loquaris?
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
4Poteram et ego similia vestri loqui, atque utinam esset anima vestra pro anima mea:
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
5consolarer et ego vos sermonibus, et moverem caput meum super vos;
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
6roborarem vos ore meo, et moverem labia mea, quasi parcens vobis.
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
7Sed quid agam? Si locutus fuero, non quiescet dolor meus, et si tacuero, non recedet a me.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
8Nunc autem oppressit me dolor meus, et in nihilum redacti sunt omnes artus mei.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
9Rugæ meæ testimonium dicunt contra me, et suscitatur falsiloquus adversus faciem meam, contradicens mihi.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
10Collegit furorem suum in me, et comminans mihi, infremuit contra me dentibus suis: hostis meus terribilibus oculis me intuitus est.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
11Aperuerunt super me ora sua, et exprobrantes percusserunt maxillam meam: satiati sunt pœnis meis.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
12Conclusit me Deus apud iniquum, et manibus impiorum me tradidit.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
13Ego ille quondam opulentus, repente contritus sum: tenuit cervicem meam, confregit me, et posuit me sibi quasi in signum.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
14Circumdedit me lanceis suis; convulneravit lumbos meos: non pepercit, et effudit in terra viscera mea.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
15Concidit me vulnere super vulnus: irruit in me quasi gigas.
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
16Saccum consui super cutem meam, et operui cinere carnem meam.
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
17Facies mea intumuit a fletu, et palpebræ meæ caligaverunt.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
18Hæc passus sum absque iniquitate manus meæ, cum haberem mundas ad Deum preces.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
19Terra, ne operias sanguinem meum, neque inveniat in te locum latendi clamor meus:
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
20ecce enim in cælo testis meus, et conscius meus in excelsis.
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
21Verbosi amici mei: ad Deum stillat oculus meus:
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
22atque utinam sic judicaretur vir cum Deo, quomodo judicatur filius hominis cum collega suo.
no verse 23 in this text
23Ecce enim breves anni transeunt, et semitam per quam non revertar ambulo.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.