Јов 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А Јов одговори и рече:
1Then Job answered:
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
2“I have heard many things like these; miserable comforters are you all.
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
3Is there no end to your long-winded speeches? What provokes you to continue testifying?
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
4I could also speak like you if you were in my place; I could heap up words against you and shake my head at you.
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
5But I would encourage you with my mouth, and the consolation of my lips would bring relief.
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
6Even if I speak, my pain is not relieved, and if I hold back, how will it go away?
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
7Surely He has now exhausted me; You have devastated all my family.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
8You have bound me, and it has become a witness; my frailty rises up and testifies against me.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
9His anger has torn me and opposed me; He gnashes His teeth at me. My adversary pierces me with His eyes.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
10They open their mouths against me and strike my cheeks with contempt; they join together against me.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
11God has delivered me to unjust men; He has thrown me to the clutches of the wicked.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
12I was at ease, but He shattered me; He seized me by the neck and crushed me. He has set me up as His target;
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
13His archers surround me. He pierces my kidneys without mercy and spills my gall on the ground.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
14He breaks me with wound upon wound; He rushes me like a mighty warrior.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
15I have sewn sackcloth over my skin; I have buried my horn in the dust.
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
16My face is red with weeping, and deep shadows ring my eyes;
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
17yet my hands are free of violence and my prayer is pure.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
18O earth, do not cover my blood; may my cry for help never be laid to rest.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
19Even now my witness is in heaven, and my advocate is on high.
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
20My friends are my scoffers as my eyes pour out tears to God.
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
21Oh, that a man might plead with God as he pleads with his neighbor!
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
22For when only a few years are past I will go the way of no return.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.