Јов 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
1[Ecce omnia hæc vidit oculus meus, et audivit auris mea, et intellexi singula.
2Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
2Secundum scientiam vestram et ego novi: nec inferior vestri sum.
3Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
3Sed tamen ad Omnipotentem loquar, et disputare cum Deo cupio:
4Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
4prius vos ostendens fabricatores mendacii, et cultores perversorum dogmatum.
5О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
5Atque utinam taceretis, ut putaremini esse sapientes.
6Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
6Audite ergo correptionem meam, et judicium labiorum meorum attendite.
7Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
7Numquid Deus indiget vestro mendacio, ut pro illo loquamini dolos?
8Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
8numquid faciem ejus accipitis, et pro Deo judicare nitimini?
9Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
9aut placebit ei quem celare nihil potest? aut decipietur, ut homo, vestris fraudulentiis?
10Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
10Ipse vos arguet, quoniam in abscondito faciem ejus accipitis.
11Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
11Statim ut se commoverit, turbabit vos, et terror ejus irruet super vos.
12Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
12Memoria vestra comparabitur cineri, et redigentur in lutum cervices vestræ.
13Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
13Tacete paulisper, ut loquar quodcumque mihi mens suggesserit.
14Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
14Quare lacero carnes meas dentibus meis, et animam meam porto in manibus meis?
15Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
15Etiam si occiderit me, in ipso sperabo: verumtamen vias meas in conspectu ejus arguam.
16И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
16Et ipse erit salvator meus: non enim veniet in conspectu ejus omnis hypocrita.
17Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
17Audite sermonem meum, et ænigmata percipite auribus vestris.
18Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
18Si fuero judicatus, scio quod justus inveniar.
19Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
19Quis est qui judicetur mecum? veniat: quare tacens consumor?
20Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
20Duo tantum ne facias mihi, et tunc a facie tua non abscondar:
21Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
21manum tuam longe fac a me, et formido tua non me terreat.
22Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
22Voca me, et ego respondebo tibi: aut certe loquar, et tu responde mihi.
23Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
23Quantas habeo iniquitates et peccata? scelera mea et delicta ostende mihi.
24Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
24Cur faciem tuam abscondis, et arbitraris me inimicum tuum?
25Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
25Contra folium, quod vento rapitur, ostendis potentiam tuam, et stipulam siccam persequeris:
26Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
26scribis enim contra me amaritudines, et consumere me vis peccatis adolescentiæ meæ.
27И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
27Posuisti in nervo pedem meum, et observasti omnes semitas meas, et vestigia pedum meorum considerasti:
28А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
28qui quasi putredo consumendus sum, et quasi vestimentum quod comeditur a tinea.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.