2. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
1Would to God you could bear with some little of my folly: but do bear with me.
2Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
2For I am jealous of you with the jealousy of God. For I have espoused you to one husband that I may present you as a chaste virgin to Christ.
3Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
3But I fear lest, as the serpent seduced Eve by his subtilty, so your minds should be corrupted, and fall from the simplicity that is in Christ.
4Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
4For if he that cometh preacheth another Christ, whom we have not preached; or if you receive another Spirit, whom you have not received; or another gospel which you have not received; you might well bear with him.
5Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
5For I suppose that I have done nothing less than the great apostles.
6Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
6For although I be rude in speech, yet not in knowledge; but in all things we have been made manifest to you.
7Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
7Or did I commit a fault, humbling myself, that you might be exalted? Because I preached unto you the gospel of God freely?
8Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
8I have taken from other churches, receiving wages of them for your ministry.
9Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
9And, when I was present with you, and wanted, I was chargeable to no man: for that which was wanting to me, the brethren supplied who came from Macedonia; and in all things I have kept myself from being burthensome to you, and so I will keep myself.
10Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
10The truth of Christ is in me, that this glorying shall not be broken off in me in the regions of Achaia.
11Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
11Wherefore? Because I love you not? God knoweth it.
12да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
12But what I do, that I will do, that I may cut off the occasion from them that desire occasion, that wherein they glory, they may be found even as we.
13Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
13For such false apostles are deceitful workmen, transforming themselves into the apostles of Christ.
14И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
14And no wonder: for Satan himself transformeth himself into an angel of light.
15Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
15Therefore it is no great thing if his ministers be transformed as the ministers of justice, whose end shall be according to their works.
16Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
16I say again, (let no man think me to be foolish, otherwise take me as one foolish, that I also may glory a little.)
17А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
17That which I speak, I speak not according to God, but as it were in foolishness, in this matter of glorying.
18Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
18Seeing that many glory according to the flesh, I will glory also.
19Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
19For you gladly suffer the foolish; whereas yourselves are wise.
20Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
20For you suffer if a man bring you into bondage, if a man devour you, if a man take from you, if a man be lifted up, if a man strike you on the face.
21На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
21I speak according to dishonour, as if we had been weak in this part. Wherein if any man dare (I speak foolishly), I dare also.
22Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли семе Авраамово? И ја сам.
22They are Hebrews: so am I. They are Israelites: so am I. They are the seed of Abraham: so am I.
23Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
23They are the ministers of Christ (I speak as one less wise). I am more; in many more labours, in prisons more frequently, in stripes above measure, in deaths often.
24од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
24Of the Jews five times did I receive forty stripes, save one.
25трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
25Thrice was I beaten with rods, once I was stoned, thrice I suffered shipwreck, a night and a day I was in the depth of the sea.
26Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
26In journeying often, in perils of waters, in perils of robbers, in perils from my own nation, in perils from the Gentiles, in perils in the city, in perils in the wilderness, in perils in the sea, in perils from false brethren.
27у труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
27In labour and painfulness, in much watchings, in hunger and thirst, in fastings often, in cold and nakedness.
28осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
28Besides those things which are without: my daily instance, the solicitude for all the churches.
29Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
29Who is weak, and I am not weak? Who is scandalized, and I am not on fire?
30Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
30If I must needs glory, I will glory of the things that concern my infirmity.
31Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.
31The God and Father of our Lord Jesus Christ, who is blessed for ever, knoweth that I lie not.
32У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
32At Damascus, the governor of the nation under Aretas the king, guarded the city of the Damascenes, to apprehend me.
33и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
33And through a window in a basket was I let down by the wall, and so escaped his hands.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.