2. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
1Ой коли б ви трохи потерпіли моє безумство! а таки потерпите мене.
2Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
2Бо я ревную про вас ревностю Божою; я бо заручив вас одному мужові, щоб чистою дївою привести перед Христа.
3Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
3Бою ся ж, щоб, як змій Єву обманив лукавством своїм, так не попсувались думки ваші, (одвернувши) від простоти в Христї.
4Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
4Бо коли ж хто, прийшовши, иншого Христа проповідує, котрого ми не проповідували, або духа иншого ви приймаєте, котрого не прийняли, або инше благовістє, котрого не одержали; то ви були б дуже терпіливі.
5Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
5Думаю бо, що я нїчим не зоставсь позаду переднїх апостолів.
6Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
6Хоч бо я й неук словом, та не розумом; нї, ми знані у всьому між вами.
7Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
7Або гріх я зробив, себе смиряючи, щоб ви пійшли вгору, бо даром благовістє Боже проповідував вам?
8Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
8Од инших церков брав я, приймаючи плату, на служеннє вам;
9Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
9і, прийшовши до вас, та й бувши в недостатку, не був я нїкому важким; бо недостаток мій сповнили брати мої, що прийшли з Македониї; та й у всьому я хоронив себе, щоб не бути вам важким, і хоронити му.
10Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
10(Як) істина Христова є в менї (так вірно), що похвала ся не загородить ся від мене в сторонах Ахайських.
11Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
11Чого ж? хиба, що не люблю вас? Бог знає (те).
12да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
12Що ж роблю, те й робити му, щоб відтяти причину тим, що хочуть причини, щоб чим хвалять ся, (у тому) показались як і ми.
13Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
13Бо такі лжеапостоли, робітники лукаві, прикидають ся апостолами Христовими.
14И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
14І не диво: сам бо сатана прикидаєть ся ангелом сьвітлим.
15Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
15Не велика ж річ, коли й слуги його прикидають ся слугами правди. Конець їх буде по дїлам їх.
16Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
16Знов глаголю: щоб нїхто не вважав мене за безумного; коли ж нї, хоч яко безумного мене прийміть, щоб хоч трохи менї похвалитись.
17А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
17А що глаголю, не глаголю по Господї, а мов би в безумстві, у сїй певнотї похвали.
18Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
18Яко ж бо многі хвалять ся по тїлу, то й я хвалити мусь.
19Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
19Радо бо терпите безумних, розумними бувши.
20Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
20Терпите бо, як хто підневолює вас, як хто жере (вас), як хто обдирає (вас), як хто величаєть ся, як хто бє вас у лице.
21На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
21Робом досади глаголю, так нїби ми знемоглись. Коли ж у чому хто осьмілюєть ся (у безумстві глаголю), то й я осьмілююсь.
22Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли семе Авраамово? И ја сам.
22Вони Євреї? І я. Вони Ізраїльтяне? І я. Вони насїннє Авраамове? І я.
23Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
23Христові слуги? (безумствуючи глаголю) я більше: В працях премного, в ранах без міри, у темницях пребагато, при смерти почасту.
24од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
24Од Жидів пять раз по сорок без одного прийняв я.
25трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
25Тричі киями бито мене, а один раз каменовано; тричі розбивав ся корабель, ніч і день пробув я в глибинї;
26Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
26у дорогах почасту, у бідах (на) водї, у бідах (од) розбійників, у бідах од земляків, у бідах од поган, у бідах у городї, у бідах у пустинї, у бідах на морі, у бідах між лукавими братами;
27у труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
27у працї і в журбі, почасту в недосипанню, в голодї і жаждї, в постах часто, в холодї й наготї.
28осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
28Опріч того, що осторонь, налягає на мене щоденна журба про всї церкви.
29Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
29Хто знемогає, щоб і я не знемогав? Хто блазнить ся, щоб і я не горів?
30Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
30Коли хвалитись треба, то хвалити мусь тим, що від немочі моєї.
31Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.
31Бог, Отець Господа нашого Ісуса Христа, будучи благословен на віки, знає, що я не обманюю.
32У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
32У Дамаску царський намістник Арета, стеріг город Дамащан, хотївши піймати мене;
33и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
33і віконцем у коші спущено мене по стїнї, і втік я з рук його.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.