2. Коринћанима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
1Тим же то, маючи се служеннє, яко же помилувані, не слабнемо,
2него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
2а відреклись тайного в безчестю, не ходячи в лукавстві, анї хитруючи словом Божим, а явленнєм правди поручаючи себе всякій совістї чоловічій перед Богом.
3Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
3Коли ж і закрите благовістє наше, то у погибаючих єсть закрите,
4у којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.
4в котрих бог віку сього осьліпив думки їх, невірних, щоб не засияло їм сьвітло благовістя слави Христа, котрий єсть образ Бога.
5Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
5Бо ми не себе самих проповідуємо, а Христа Ісуса Господа, себе ж самих слугами вашими Ісуса ради.
6Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
6Бо Бог, що звелїв з темряви засияти, той засьвітив у серцях наших на просьвіченнє розуміння слави Божої в лицї Ісус-Христовім.
7Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
7Маємо ж скарб сей у глиняних посудах, щоб премножество сили було від Бога, а не від нас.
8У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
8У всьому горюємо, та не нарікаємо; трівожимось, та не теряємо надїї;
9прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
9гонять нас, та ми не покинуті; повалені ми, та не погублені;
10И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
10всякого часу мертвість Господа Ісуса на тїлї носимо, щоб і життє Ісусове в тїлї нашому являло ся.
11Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
11Завсїди бо нас живих на смерть видають задля Ісуса, щоб і життє Ісусове являлось у смертному тїлї нашому.
12Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
12Тим же оце смерть в нас орудує, а життє в вас.
13Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
13Мавши той же дух віри, по писаному: Я вірував, тим і глаголав, і ми віруємо, тим і глаголемо,
14Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
14знаючи, що хто підняв Господа Ісуса, і нас через Ісуса підійме і поставить з вами.
15Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
15Все бо задля вас, щоб богата благодать через благодареннє многих намножувалась на славу Божу.
16Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
16Тим то не слабнемо; нї, хоч зовнїшнїй наш чоловік млїє, та нутряний обновляєть ся день у день.
17Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.
17Бо теперішня легкота горя нашого надто над міру приготовлює нам вічню вагу слави,
18Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.
18нам, що не дивимось на видоме, а на невидоме; що бо видоме, дочасне, що ж невидоме, вічне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.