2. Коринћанима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
1Посему, имея по милости Божией такое служение, мы не унываем;
2него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
2но, отвергнув скрытные постыдные дела, не прибегая к хитрости и не искажая слова Божия, а открывая истину, представляем себя совести всякого человека пред Богом.
3Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
3Если же и закрыто благовествование наше, то закрыто для погибающих,
4у којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.
4для неверующих, у которых бог века сего ослепил умы, чтобы для них не воссиял свет благовествования о славе Христа, Который есть образ Бога невидимого.
5Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
5Ибо мы не себя проповедуем, но Христа Иисуса, Господа; а мы - рабы ваши для Иисуса,
6Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
6потому что Бог, повелевший из тьмы воссиять свету, озарил наши сердца, дабы просветить нас познанием славы Божией в лице Иисуса Христа.
7Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
7Но сокровище сие мы носим в глиняных сосудах, чтобы преизбыточная сила была приписываема Богу, а не нам.
8У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
8Мы отовсюду притесняемы, но не стеснены; мы в отчаянных обстоятельствах, но не отчаиваемся;
9прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
9мы гонимы, но не оставлены; низлагаемы, но не погибаем.
10И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
10Всегда носим в теле мертвость Господа Иисуса, чтобы и жизнь Иисусова открылась в теле нашем.
11Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
11Ибо мы живые непрестанно предаемся на смерть ради Иисуса, чтобы и жизнь Иисусова открылась в смертной плоти нашей,
12Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
12так что смерть действует в нас, а жизнь в вас.
13Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
13Но, имея тот же дух веры, как написано: я веровал и потому говорил, и мы веруем, потому и говорим,
14Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
14зная, что Воскресивший Господа Иисуса воскресит через Иисуса и нас и поставит перед Собою с вами.
15Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
15Ибо все для вас, дабы обилие благодати тем большую во многих произвело благодарность во славу Божию.
16Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
16Посему мы не унываем; но если внешний наш человек и тлеет, то внутренний со дня на день обновляется.
17Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.
17Ибо кратковременное легкое страдание наше производит в безмерном преизбытке вечную славу,
18Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.
18когда мы смотрим не на видимое, но на невидимое: ибо видимое временно, а невидимое вечно.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.