2. Коринћанима 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
1Ибо знаем, что, когда земной наш дом, эта хижина, разрушится, мы имеем от Бога жилище на небесах, дом нерукотворенный, вечный.
2Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
2Оттого мы и воздыхаем, желая облечься в небесное наше жилище;
3И да се обучени, не голи нађемо!
3только бы нам и одетым не оказаться нагими.
4Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
4Ибо мы, находясь в этой хижине, воздыхаем под бременем, потому что не хотим совлечься, но облечься, чтобы смертное поглощено было жизнью.
5А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
5На сие самое и создал нас Бог и дал нам залог Духа.
6Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
6Итак мы всегда благодушествуем; и как знаем, что, водворяясь в теле, мы устранены от Господа -
7Јер по вери живимо, а не по гледању.
7ибо мы ходим верою, а не видением, -
8Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
8то мы благодушествуем и желаем лучше выйти из тела и водвориться у Господа.
9Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
9И потому ревностно стараемся, водворяясь ли, выходя ли, быть Ему угодными;
10Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло.
10ибо всем нам должно явиться пред судилище Христово, чтобы каждому получить соответственно тому, что он делал, живя в теле, доброе или худое.
11Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.
11Итак, зная страх Господень, мы вразумляем людей, Богу же мы открыты; надеюсь, что открыты и вашим совестям.
12Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
12Не снова представляем себя вам, но даем вам повод хвалиться нами, дабы имели вы что сказать тем, которые хвалятся лицем, а не сердцем.
13Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.
13Если мы выходим из себя, то для Бога; если же скромны, то для вас.
14Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.
14Ибо любовь Христова объемлет нас, рассуждающих так: если один умер за всех, то все умерли.
15Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.
15А Христос за всех умер, чтобы живущие уже не для себя жили, но для умершего за них и воскресшего.
16Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.
16Потому отныне мы никого не знаем по плоти; если же и знали Христа по плоти, то ныне уже не знаем.
17Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.
17Итак, кто во Христе, тот новая тварь; древнее прошло, теперь все новое.
18Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
18Все же от Бога, Иисусом Христом примирившего нас с Собою и давшего нам служение примирения,
19Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
19потому что Бог во Христе примирил с Собою мир, не вменяя людям преступлений их, и дал нам слово примирения.
20Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.
20Итак мы - посланники от имени Христова, и как бы Сам Бог увещевает через нас; от имени Христова просим: примиритесь с Богом.
21Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.
21Ибо не знавшего греха Он сделал для нас жертвою за грех, чтобы мы в Нем сделались праведными пред Богом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.