2. Коринћанима 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
King James Version with Apocrypha
1Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
1For we know that if our earthly house of this tabernacle were dissolved, we have a building of God, an house not made with hands, eternal in the heavens.
2Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
2For in this we groan, earnestly desiring to be clothed upon with our house which is from heaven:
3И да се обучени, не голи нађемо!
3If so be that being clothed we shall not be found naked.
4Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
4For we that are in this tabernacle do groan, being burdened: not for that we would be unclothed, but clothed upon, that mortality might be swallowed up of life.
5А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
5Now he that hath wrought us for the selfsame thing is God, who also hath given unto us the earnest of the Spirit.
6Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
6Therefore we are always confident, knowing that, whilst we are at home in the body, we are absent from the Lord:
7Јер по вери живимо, а не по гледању.
7(For we walk by faith, not by sight:)
8Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
8We are confident, I say , and willing rather to be absent from the body, and to be present with the Lord.
9Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
9Wherefore we labour, that, whether present or absent, we may be accepted of him.
10Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло.
10For we must all appear before the judgment seat of Christ; that every one may receive the things done in his body, according to that he hath done, whether it be good or bad.
11Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.
11Knowing therefore the terror of the Lord, we persuade men; but we are made manifest unto God; and I trust also are made manifest in your consciences.
12Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
12For we commend not ourselves again unto you, but give you occasion to glory on our behalf, that ye may have somewhat to answer them which glory in appearance, and not in heart.
13Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.
13For whether we be beside ourselves, it is to God: or whether we be sober, it is for your cause.
14Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.
14For the love of Christ constraineth us; because we thus judge, that if one died for all, then were all dead:
15Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.
15And that he died for all, that they which live should not henceforth live unto themselves, but unto him which died for them, and rose again.
16Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.
16Wherefore henceforth know we no man after the flesh: yea, though we have known Christ after the flesh, yet now henceforth know we him no more.
17Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.
17Therefore if any man be in Christ, he is a new creature: old things are passed away; behold, all things are become new.
18Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
18And all things are of God, who hath reconciled us to himself by Jesus Christ, and hath given to us the ministry of reconciliation;
19Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
19To wit, that God was in Christ, reconciling the world unto himself, not imputing their trespasses unto them; and hath committed unto us the word of reconciliation.
20Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.
20Now then we are ambassadors for Christ, as though God did beseech you by us: we pray you in Christ’s stead, be ye reconciled to God.
21Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.
21For he hath made him to be sin for us, who knew no sin; that we might be made the righteousness of God in him.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.