2. Коринћанима 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
1Scimus enim quoniam si terrestris domus nostra hujus habitationis dissolvatur, quod ædificationem ex Deo habemus, domum non manufactam, æternam in cælis.
2Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
2Nam et in hoc ingemiscimus, habitationem nostram, quæ de cælo est, superindui cupientes:
3И да се обучени, не голи нађемо!
3si tamen vestiti, non nudi inveniamur.
4Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
4Nam et qui sumus in hoc tabernaculo, ingemiscimus gravati: eo quod nolumus expoliari, sed supervestiri, ut absorbeatur quod mortale est, a vita.
5А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
5Qui autem efficit nos in hoc ipsum, Deus, qui dedit nobis pignus Spiritus.
6Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
6Audentes igitur semper, scientes quoniam dum sumus in corpore, peregrinamur a Domino
7Јер по вери живимо, а не по гледању.
7(per fidem enim ambulamus, et non per speciem):
8Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
8audemus autem, et bonam voluntatem habemus magis peregrinari a corpore, et præsentes esse ad Dominum.
9Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
9Et ideo contendimus, sive absentes, sive præsentes, placere illi.
10Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло.
10Omnes enim nos manifestari oportet ante tribunal Christi, ut referat unusquisque propria corporis, prout gessit, sive bonum, sive malum.
11Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.
11Scientes ergo timorem Domini, hominibus suademus, Deo autem manifesti sumus. Spero autem et in conscientiis vestris manifestos nos esse.
12Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
12Non iterum commendamus nos vobis, sed occasionem damus vobis gloriandi pro nobis: ut habeatis ad eos qui in facie gloriantur, et non in corde.
13Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.
13Sive enim mente excedimus Deo: sive sobrii sumus, vobis.
14Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.
14Caritas enim Christi urget nos: æstimantes hoc, quoniam si unus pro omnibus mortuus est, ergo omnes mortui sunt:
15Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.
15et pro omnibus mortuus est Christus: ut, et qui vivunt, jam non sibi vivant, sed ei qui pro ipsis mortuus est et resurrexit.
16Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.
16Itaque nos ex hoc neminem novimus secundum carnem. Et si cognovimus secundum carnem Christum, sed nunc jam non novimus.
17Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.
17Si qua ergo in Christo nova creatura, vetera transierunt: ecce facta sunt omnia nova.
18Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
18Omnia autem ex Deo, qui nos reconciliavit sibi per Christum: et dedit nobis ministerium reconciliationis,
19Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
19quoniam quidem Deus erat in Christo mundum reconcilians sibi, non reputans illis delicta ipsorum, et posuit in nobis verbum reconciliationis.
20Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.
20Pro Christo ergo legatione fungimur, tamquam Deo exhortante per nos. Obsecramus pro Christo, reconciliamini Deo.
21Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.
21Eum, qui non noverat peccatum, pro nobis peccatum fecit, ut nos efficeremur justitia Dei in ipso.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.