2. Коринћанима 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
1Incipimus iterum nosmetipsos commendare? aut numquid egemus (sicut quidam) commendatitiis epistolis ad vos, aut ex vobis?
2Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
2Epistola nostra vos estis, scripta in cordibus nostris, quæ scitur, et legitur ab omnibus hominibus:
3који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
3manifestati quod epistola estis Christi, ministrata a nobis, et scripta non atramento, sed Spiritu Dei vivi: non in tabulis lapideis, sed in tabulis cordis carnalibus.
4А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
4Fiduciam autem talem habemus per Christum ad Deum:
5не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
5non quod sufficientes simus cogitare aliquid a nobis, quasi ex nobis: sed sufficientia nostra ex Deo est:
6који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
6qui et idoneos nos fecit ministros novi testamenti: non littera, sed Spiritu: littera enim occidit, Spiritus autem vivificat.
7Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
7Quod si ministratio mortis litteris deformata in lapidibus fuit in gloria, ita ut non possent intendere filii Israël in faciem Moysi propter gloriam vultus ejus, quæ evacuatur:
8А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
8quomodo non magis ministratio Spiritus erit in gloria?
9Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
9Nam si ministratio damnationis gloria est: multo magis abundat ministerium justitiæ in gloria.
10Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
10Nam nec glorificatum est, quod claruit in hac parte, propter excellentem gloriam.
11Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
11Si enim quod evacuatur, per gloriam est: multo magis quod manet, in gloria est.
12Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
12Habentes igitur talem spem, multa fiducia utimur:
13и не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
13et non sicut Moyses ponebat velamen super faciem suam, ut non intenderent filii Israël in faciem ejus, quod evacuatur,
14Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
14sed obtusi sunt sensus eorum. Usque in hodiernum enim diem, idipsum velamen in lectione veteris testamenti manet non revelatum (quoniam in Christo evacuatur),
15Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
15sed usque in hodiernum diem, cum legitur Moyses, velamen positum est super cor eorum.
16А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
16Cum autem conversus fuerit ad Dominum, auferetur velamen.
17А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
17Dominus autem Spiritus est: ubi autem Spiritus Domini, ibi libertas.
18Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.
18Nos vero omnes, revelata facie gloriam Domini speculantes, in eamdem imaginem transformamur a claritate in claritatem, tamquam a Domini Spiritu.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.