2. Коринћанима 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
1Are we beginning again to commend ourselves? Or do we need, as do some, letters of commendation to you or from you?
2Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
2You are our letter, written in our hearts, known and read by all men,
3који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
3being revealed that you are a letter of Christ, served by us, written not with ink, but with the Spirit of the living God; not in tablets of stone, but in tablets that are hearts of flesh.
4А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
4Such confidence we have through Christ toward God,
5не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
5not that we are sufficient of ourselves to account anything as from ourselves; but our sufficiency is from God,
6који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
6who also made us sufficient as servants of a new covenant, not of the letter but of the Spirit. For the letter kills, but the Spirit gives life.
7Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
7But if the service of death, written engraved on stones, came with glory, so that the children of Israel could not look steadfastly on the face of Moses for the glory of his face, which was passing away,
8А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
8won’t service of the Spirit be with much more glory?
9Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
9For if the service of condemnation has glory, the service of righteousness exceeds much more in glory.
10Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
10For most certainly that which has been made glorious has not been made glorious in this respect, by reason of the glory that surpasses.
11Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
11For if that which passes away was with glory, much more that which remains is in glory.
12Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
12Having therefore such a hope, we use great boldness of speech,
13и не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
13and not as Moses, who put a veil on his face so that the children of Israel wouldn’t look steadfastly on the end of that which was passing away.
14Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
14But their minds were hardened, for until this very day at the reading of the old covenant the same veil remains, because in Christ it passes away.
15Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
15But to this day, when Moses is read, a veil lies on their heart.
16А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
16But whenever someone turns to the Lord, the veil is taken away.
17А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
17Now the Lord is the Spirit; and where the Spirit of the Lord is, there is liberty.
18Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.
18But we all, with unveiled face seeing the glory of the Lord as in a mirror, are transformed into the same image from glory to glory, even as from the Lord, the Spirit.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.