2. Коринћанима 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама.
1Now I Paul, myself, entreat you by the humility and gentleness of Christ, I who in your presence am lowly among you, but being absent am bold toward you.
2Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо;
2Yes, I beg you that I may not, when present, show courage with the confidence with which I intend to be bold against some, who consider us to be walking according to the flesh.
3јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу.
3For though we walk in the flesh, we don’t wage war according to the flesh;
4Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли
4for the weapons of our warfare are not of the flesh, but mighty before God to the throwing down of strongholds,
5и сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,
5throwing down imaginations and every high thing that is exalted against the knowledge of God and bringing every thought into captivity to the obedience of Christ,
6и у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.
6and being in readiness to avenge all disobedience when your obedience is made full.
7Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.
7Do you look at things only as they appear in front of your face? If anyone trusts in himself that he is Christ’s, let him consider this again with himself, that even as he is Christ’s, so we also are Christ’s.
8Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети.
8For even if I boast somewhat abundantly concerning our authority, which the Lord gave for building you up and not for casting you down, I will not be ashamed,
9Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;
9that I may not seem as if I desire to terrify you by my letters.
10јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа.
10For, “His letters”, they say, “are weighty and strong, but his bodily presence is weak, and his speech is despised.”
11Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту.
11Let such a person consider this, that what we are in word by letters when we are absent, such are we also in deed when we are present.
12Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају.
12For we are not bold to number or compare ourselves with some of those who commend themselves. But they themselves, measuring themselves by themselves, and comparing themselves with themselves, are without understanding.
13А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас.
13But we will not boast beyond proper limits, but within the boundaries with which God appointed to us, which reach even to you.
14Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим,
14For we don’t stretch ourselves too much, as though we didn’t reach to you. For we came even as far as to you with the Good News of Christ,
15не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно,
15not boasting beyond proper limits in other men’s labors, but having hope that as your faith grows, we will be abundantly enlarged by you in our sphere of influence,
16да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено.
16so as to preach the Good News even to the parts beyond you, not to boast in what someone else has already done.
17А који се хвали, Господом нека се хвали.
17But “he who boasts, let him boast in the Lord.”
18Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.
18For it isn’t he who commends himself who is approved, but whom the Lord commends.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.