2. Коринћанима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.
1But I determined this for myself, that I would not come to you again in sorrow.
2Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?
2For if I make you grieve, then who will make me glad but he who is made to grieve by me?
3И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.
3And I wrote this very thing to you, so that when I came, I wouldn’t have sorrow from them of whom I ought to rejoice; having confidence in you all that my joy would be shared by all of you.
4Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.
4For out of much affliction and anguish of heart I wrote to you with many tears, not that you should be made to grieve, but that you might know the love that I have so abundantly for you.
5Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.
5But if any has caused sorrow, he has caused sorrow not to me, but in part (that I not press too heavily) to you all.
6Јер је довољно таквоме кар овај од многих.
6This punishment which was inflicted by the many is sufficient for such a one;
7Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.
7so that, on the contrary, you should rather forgive him and comfort him, lest by any means such a one should be swallowed up with his excessive sorrow.
8Зато вас молим, утврдите к њему љубав.
8Therefore I beg you to confirm your love toward him.
9Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.
9For to this end I also wrote, that I might know the proof of you, whether you are obedient in all things.
10А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,
10Now I also forgive whomever you forgive anything. For if indeed I have forgiven anything, I have forgiven that one for your sakes in the presence of Christ,
11да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.
11that no advantage may be gained over us by Satan, for we are not ignorant of his schemes.
12А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,
12Now when I came to Troas for the Good News of Christ, and when a door was opened to me in the Lord,
13не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.
13I had no relief for my spirit, because I didn’t find Titus my brother, but taking my leave of them, I went out into Macedonia.
14Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.
14Now thanks be to God who always leads us in triumph in Christ, and reveals through us the sweet aroma of his knowledge in every place.
15Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:
15For we are a sweet aroma of Christ to God in those who are being saved and in those who perish:
16Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?
16to the one a stench from death to death, to the other a sweet aroma from life to life. Who is sufficient for these things?
17Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.
17For we are not as so many, peddling the word of God. But as of sincerity, but as of God, in the sight of God, we speak in Christ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.