2. Коринћанима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.
1So I made up my mind not to make another painful visit to you.
2Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?
2For if I grieve you, who is left to cheer me but those whom I have grieved?
3И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.
3I wrote as I did so that on my arrival I would not be saddened by those who ought to make me rejoice. I had confidence in all of you, that you would share my joy.
4Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.
4For through many tears I wrote you out of great distress and anguish of heart, not to grieve you but to let you know how much I love you.
5Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.
5Now if anyone has caused grief, he has not grieved me but all of you—to some degree, not to overstate it.
6Јер је довољно таквоме кар овај од многих.
6The punishment imposed on him by the majority is sufficient for him.
7Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.
7So instead, you ought to forgive and comfort him, so that he will not be overwhelmed by excessive sorrow.
8Зато вас молим, утврдите к њему љубав.
8Therefore I urge you to reaffirm your love for him.
9Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.
9My purpose in writing you was to see if you would stand the test and be obedient in everything.
10А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,
10If you forgive anyone, I also forgive him. And if I have forgiven anything, I have forgiven it in the presence of Christ for your sake,
11да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.
11in order that Satan should not outwit us. For we are not unaware of his schemes.
12А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,
12Now when I went to Troas to preach the gospel of Christ and a door stood open for me in the Lord,
13не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.
13I had no peace in my spirit, because I did not find my brother Titus there. So I said goodbye to them and went on to Macedonia.
14Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.
14But thanks be to God, who always leads us triumphantly as captives in Christ and through us spreads everywhere the fragrance of the knowledge of Him.
15Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:
15For we are to God the sweet aroma of Christ among those who are being saved and those who are perishing.
16Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?
16To the one, we are an odor of death and demise; to the other, a fragrance that brings life. And who is qualified for such a task?
17Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.
17For we are not like so many others, who peddle the word of God for profit. On the contrary, in Christ we speak before God with sincerity, as men sent from God.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.