2. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
1I hope you will bear with a little of my foolishness, but you are already doing that.
2Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
2I am jealous for you with a godly jealousy. For I promised you to one husband, to present you as a pure virgin to Christ.
3Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
3I am afraid, however, that just as Eve was deceived by the serpent’s cunning, your minds may be led astray from your simple and pure devotion to Christ.
4Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
4For if someone comes and proclaims a Jesus other than the One we proclaimed, or if you receive a different spirit than the One you received, or a different gospel than the one you accepted, you put up with it way too easily.
5Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
5I consider myself in no way inferior to those “super-apostles.”
6Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
6Although I am not a polished speaker, I am certainly not lacking in knowledge. We have made this clear to you in every way possible.
7Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
7Was it a sin for me to humble myself in order to exalt you, because I preached the gospel of God to you free of charge?
8Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
8I robbed other churches by accepting their support in order to serve you.
9Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
9And when I was with you and in need, I was not a burden to anyone; for the brothers who came from Macedonia supplied my needs. I have refrained from being a burden to you in any way, and I will continue to do so.
10Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
10As surely as the truth of Christ is in me, this boasting of mine will not be silenced in the regions of Achaia.
11Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
11Why? Because I do not love you? God knows I do!
12да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
12But I will keep on doing what I am doing, in order to undercut those who want an opportunity to be regarded as our equals in the things of which they boast.
13Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
13For such men are false apostles, deceitful workers, masquerading as apostles of Christ.
14И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
14And no wonder, for Satan himself masquerades as an angel of light.
15Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
15It is not surprising, then, if his servants masquerade as servants of righteousness. Their end will correspond to their actions.
16Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
16I repeat: Let no one take me for a fool. But if you do, then receive me as a fool, so that I too may boast a little.
17А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
17In this confident boasting of mine, I am not speaking as the Lord would, but as a fool.
18Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
18Since many are boasting according to the flesh, I too will boast.
19Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
19For you gladly tolerate fools, since you are so wise.
20Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
20In fact, you even put up with anyone who enslaves you or exploits you or takes advantage of you or exalts himself or strikes you in the face.
21На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
21To my shame I concede that we were too weak for that! Speaking as a fool, however, I can match what anyone else dares to boast about.
22Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли семе Авраамово? И ја сам.
22Are they Hebrews? So am I. Are they Israelites? So am I. Are they descendants of Abraham? So am I.
23Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
23Are they servants of Christ? I am speaking like I am out of my mind, but I am so much more: in harder labor, in more imprisonments, in worse beatings, in frequent danger of death.
24од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
24Five times I received from the Jews the forty lashes minus one.
25трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
25Three times I was beaten with rods, once I was stoned, three times I was shipwrecked. I spent a night and a day in the open sea.
26Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
26In my frequent journeys, I have been in danger from rivers and from bandits, in danger from my countrymen and from the Gentiles, in danger in the city and in the country, in danger on the sea and among false brothers,
27у труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
27in labor and toil and often without sleep, in hunger and thirst and often without food, in cold and exposure.
28осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
28Apart from these external trials, I face daily the pressure of my concern for all the churches.
29Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
29Who is weak, and I am not weak? Who is led into sin, and I do not burn with grief?
30Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
30If I must boast, I will boast of the things that show my weakness.
31Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.
31The God and Father of the Lord Jesus, who is forever worthy of praise, knows that I am not lying.
32У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
32In Damascus, the governor under King Aretas secured the city of the Damascenes in order to arrest me.
33и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
33But I was lowered in a basket through a window in the wall and escaped his grasp.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.