2. Коринћанима 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.
1As God’s fellow workers, then, we urge you not to receive God’s grace in vain.
2Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!
2For He says: “In the time of favor I heard you, and in the day of salvation I helped you.” Behold, now is the time of favor; now is the day of salvation!
3Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;
3We put no obstacle in anyone’s way, so that no one can discredit our ministry.
4него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,
4Rather, as servants of God we commend ourselves in every way: in great endurance; in troubles, hardships, and calamities;
5у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,
5in beatings, imprisonments, and riots; in labor, sleepless nights, and hunger;
6у чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,
6in purity, knowledge, patience, and kindness; in the Holy Spirit and in sincere love;
7у речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,
7in truthful speech and in the power of God; with the weapons of righteousness in the right hand and in the left;
8славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,
8through glory and dishonor, slander and praise; viewed as imposters, yet genuine;
9као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,
9as unknown, yet well-known; dying, and yet we live on; punished, yet not killed;
10као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.
10sorrowful, yet always rejoicing; poor, yet making many rich; having nothing, and yet possessing everything.
11Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.
11We have spoken freely to you, Corinthians. Our hearts are open wide.
12Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.
12It is not our affection, but yours, that is restrained.
13А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви.
13As a fair exchange, I ask you as my children: Open wide your hearts also.
14Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?
14Do not be unequally yoked with unbelievers. For what partnership can righteousness have with wickedness? Or what fellowship does light have with darkness?
15Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
15What harmony is there between Christ and Belial? Or what does a believer have in common with an unbeliever?
16Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
16What agreement can exist between the temple of God and idols? For we are the temple of the living God. As God has said: “I will dwell with them and walk among them, and I will be their God, and they will be My people.”
17Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
17“Therefore come out from among them and be separate, says the Lord. Touch no unclean thing, and I will receive you.”
18И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.
18And: “I will be a Father to you, and you will be My sons and daughters, says the Lord Almighty.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.