2. Коринћанима 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.
1Ка уний каре лукрэм ымпреунэ ку Думнезеу, вэ сфэтуим сэ фачець аша ка сэ ну фи примит ын задар харул луй Думнезеу.
2Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!
2Кэч Ел зиче: „Ла время потривитэ, те-ам аскултат; ын зиуа мынтуирий, те-ам ажутат. Ятэ кэ акум есте время потривитэ; ятэ кэ акум есте зиуа мынтуирий.”
3Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;
3Ной ну дэм нимэнуй ничун прилеж де потикнире, пентру ка служба ноастрэ сэ ну фие дефэйматэ.
4него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,
4Чи, ын тоате привинцеле, арэтэм кэ сунтем ниште вредничь служиторь ай луй Думнезеу, прин мултэ рэбдаре, ын неказурь, ын невой, ын стрымторэрь,
5у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,
5ын бэтэй, ын темнице, ын рэскоале, ын остенель, ын вегерь, ын постурь;
6у чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,
6прин курэцие, прин ынцелепчуне, прин ынделунгэ рэбдаре, прин бунэтате, прин Духул Сфынт, принтр-о драгосте непрефэкутэ,
7у речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,
7прин кувынтул адевэрулуй, прин путеря луй Думнезеу, прин армеле де ловире ши де апэраре пе каре ле дэ неприхэниря;
8славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,
8ын славэ ши ын окарэ, ын ворбире де рэу ши ын ворбире де бине. Сунтем привиць ка ниште ыншелэторь, мэкар кэ спунем адевэрул;
9као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,
9ка ниште некуноскуць, мэкар кэ сунтем бине куноскуць; ка уний каре мурим ши ятэ кэ трэим; ка ниште педепсиць, мэкар кэ ну сунтем оморыць;
10као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.
10ка ниште ынтристаць ши тотдяуна сунтем весель; ка ниште сэрачь, ши тотушь ымбогэцим пе мулць; ка неавынд нимик, ши тотушь стэпынинд тоате лукруриле.
11Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.
11Ам дат друмул гурий фацэ де вой, коринтенилор! Ни с-а лэрӂит инима.
12Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.
12Вой ну сунтець ла стрымтоаре ын ной; дар инима воастрэ с-а стрынс пентру ной.
13А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви.
13Фачеци-не ши вой ла фел: вэ ворбеск ка унор копий ай мей – лэрӂици-вэ ши вой!
14Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?
14Ну вэ ынжугаць ла ун жуг непотривит ку чей некрединчошь. Кэч че легэтурэ есте ынтре неприхэнире ши фэрэделеӂе? Сау кум поате ста ымпреунэ лумина ку ынтунерикул?
15Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
15Че ынцелеӂере поате фи ынтре Христос ши Белиал? Сау че легэтурэ аре чел крединчос ку чел некрединчос?
16Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
16Кум се ымпакэ Темплул луй Думнезеу ку идолий? Кэч ной сунтем Темплул Думнезеулуй челуй виу, кум а зис Думнезеу: „Еу вой локуи ши вой умбла ын мижлокул лор; Еу вой фи Думнезеул лор ши ей вор фи попорул Меу.”
17Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
17Де ачея: „Ешиць дин мижлокул лор ши деспэрцици-вэ де ей, зиче Домнул. Ну вэ атинӂець де че есте некурат ши вэ вой прими.
18И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.
18Еу вэ вой фи Татэ, ши вой Ымь вець фи фий ши фийче, зиче Домнул Чел Атотпутерник.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.