2. Коринћанима 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
1Now we know that if the earthly tent we live in is dismantled, we have a building from God, an eternal house in heaven, not built by human hands.
2Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
2For in this tent we groan, longing to be clothed with our heavenly dwelling,
3И да се обучени, не голи нађемо!
3because when we are clothed, we will not be found naked.
4Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
4So while we are in this tent, we groan under our burdens, because we do not wish to be unclothed but clothed, so that our mortality may be swallowed up by life.
5А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
5And God has prepared us for this very purpose and has given us the Spirit as a pledge of what is to come.
6Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
6Therefore we are always confident, although we know that while we are at home in the body, we are away from the Lord.
7Јер по вери живимо, а не по гледању.
7For we walk by faith, not by sight.
8Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
8We are confident, then, and would prefer to be away from the body and at home with the Lord.
9Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
9So we aspire to please Him, whether we are here in this body or away from it.
10Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло.
10For we must all appear before the judgment seat of Christ, that each one may receive his due for the things done in the body, whether good or bad.
11Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.
11Therefore, since we know what it means to fear the Lord, we try to persuade men. What we are is clear to God, and I hope it is clear to your conscience as well.
12Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
12We are not commending ourselves to you again. Instead, we are giving you an occasion to be proud of us, so that you can answer those who take pride in appearances rather than in the heart.
13Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.
13If we are out of our mind, it is for God; if we are of sound mind, it is for you.
14Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.
14For Christ’s love compels us, because we are convinced that One died for all, therefore all died.
15Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.
15And He died for all, that those who live should no longer live for themselves, but for Him who died for them and was raised again.
16Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.
16So from now on we regard no one according to the flesh. Although we once regarded Christ in this way, we do so no longer.
17Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.
17Therefore if anyone is in Christ, he is a new creation. The old has passed away. Behold, the new has come!
18Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
18All this is from God, who reconciled us to Himself through Christ and gave us the ministry of reconciliation:
19Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
19that God was reconciling the world to Himself in Christ, not counting men’s trespasses against them. And He has committed to us the message of reconciliation.
20Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.
20Therefore we are ambassadors for Christ, as though God were making His appeal through us. We implore you on behalf of Christ: Be reconciled to God.
21Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.
21God made Him who knew no sin to be sin on our behalf, so that in Him we might become the righteousness of God.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.