2. Коринћанима 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
1Знаємо бо, як земний будинок тїла нашого розпадеть ся, ми будівлю від Бога маємо, будинок нерукотворний, вічний на небесах.
2Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
2Бо в сьому ми стогнемо, бажаючи одягтись домівкою нашою, що з неба,
3И да се обучени, не голи нађемо!
3коли б тільки нам, і одягнувшись, нагими не явитись.
4Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
4Бо, стогнемо отягчені, будучи в тїлї сьому, з котрого не хочемо роздягтись, а одягнутись, щоб смертне було пожерте життєм.
5А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
5На се сотворив нас Бог, і дав нам задаток Духа.
6Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
6Оце ж маймо духа всякого часу, знаймо, що, домуючи в тїлї, ми далеко від Господа:
7Јер по вери живимо, а не по гледању.
7(бо ходимо вірою, а не видїннєм.)
8Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
8Маймо ж духа й волїймо лучче бути далеко від тїла, а домувати у Господа.
9Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
9Тим і силкуємось, чи то будучи дома, чи далеко від дому, бути Йому любими.
10Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло.
10Всїм бо нам треба явитись перед судищем Христовим, щоб прийняв кожен по тому, що заробив тїлом, чи то добре, чи лихе.
11Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.
11Знаючи оце страх Господень, пересьвідчуємо людей; Богові ж явні ми, і вповаю, що й вашим совістям обявились.
12Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
12Не знов бо похваляємо себе перед вами, а даємо вам причину хвалитись нами, щоб мали що (відказувати) тим, що хвалять ся лицем, а не серцем.
13Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.
13Бо як ми не при собі, то (се) Богові; а як ми тверезимось (здержуємось), (се) вам.
14Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.
14Бо любов Христова вимагає від нас, судячих так, що, коли один за всїх умер, тодї всї вмерли;
15Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.
15і (що) Він умер за всїх, щоб живі нїколи більш собі не жили, а Тому, хто за них умер і воскрес.
16Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.
16Тим же ми від нинї нїкого не знаємо по тїлу; коли ж і знали по тїлу Христа, то тепер більш не знаємо.
17Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.
17Тим же, коли хто в Христї, той нове сотворіннє; старе минуло; ось стало все нове.
18Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
18Усе ж від Бога, що примирив нас із собою через Ісуса Христа, і дав нам служеннє примирення,
19Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
19яко ж бо Бог був у Христї, примиряючи сьвіт із собою, не полїчуючи їм провин їх, і положив у нас слово примирення.
20Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.
20Замість Христа оце ми посли, і наче Бог благає (вас) через нас; ми просимо вас замість Христа: примиріть ся з Богом.
21Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.
21Бо Він Того, хто не знав гріха, за нас гріхом зробив, щоб ми були праведностю Божою в Йому.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.