2. Коринћанима 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
1For we know, if our earthly house of this habitation be dissolved, that we have a building of God, a house not made with hands, eternal in heaven.
2Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
2For in this also we groan, desiring to be clothed upon with our habitation that is from heaven.
3И да се обучени, не голи нађемо!
3Yet so that we be found clothed, not naked.
4Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
4For we also, who are in this tabernacle, do groan, being burthened; because we would not be unclothed, but clothed upon, that that which is mortal may be swallowed up by life.
5А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
5Now he that maketh us for this very thing, is God, who hath given us the pledge of the Spirit.
6Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
6Therefore having always confidence, knowing that, while we are in the body, we are absent from the Lord.
7Јер по вери живимо, а не по гледању.
7(For we walk by faith, and not by sight.)
8Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
8But we are confident, and have a good will to be absent rather from the body, and to be present with the Lord.
9Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
9And therefore we labour, whether absent or present, to please him.
10Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло.
10For we must all be manifested before the judgement seat of Christ, that every one may receive the proper things of the body, according as he hath done, whether it be good or evil.
11Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.
11Knowing therefore the fear of the Lord, we use persuasion to men; but to God we are manifest. And I trust also that in your consciences we are manifest.
12Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
12We commend not ourselves again to you, but give you occasion to glory in our behalf; that you may have somewhat to answer them who glory in face, and not in heart.
13Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.
13For whether we be transported in mind, it is to God; or whether we be sober, it is for you.
14Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.
14For the charity of Christ presseth us: judging this, that if one died for all, then all were dead.
15Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.
15And Christ died for all; that they also who live, may not now live to themselves, but unto him who died for them, and rose again.
16Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.
16Wherefore henceforth, we know no man according to the flesh. And if we have known Christ according to the flesh; but now we know him so no longer.
17Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.
17If then any be in Christ a new creature, the old things are passed away, behold all things are made new.
18Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
18But all things are of God, who hath reconciled us to himself by Christ; and hath given to us the ministry of reconciliation.
19Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
19For God indeed was in Christ, reconciling the world to himself, not imputing to them their sins; and he hath placed in us the word of reconciliation.
20Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.
20For Christ therefore we are ambassadors, God as it were exhorting by us. For Christ, we beseech you, be reconciled to God.
21Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.
21Him, who knew no sin, he hath made sin for us, that we might be made the justice of God in him.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.