2. Коринћанима
Chapter 7

2. Коринћанима

Daničić–Karadžić Bible (…
vs Douay-Rheims Bible…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

2. Коринћанима 7

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Имајући, дакле, оваква обећања, о љубазни! Да очистимо себе од сваке поганштине тела и духа, и да творимо светињу у страху Божијем.
1Having therefore these promises, dearly beloved, let us cleanse ourselves from all defilement of the flesh and of the spirit, perfecting sactification in the fear of God.
2Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.
2Receive us. We have injured no man, we have corrupted no man, we have overreached no man.
3Не говорим на осуђење, јер пре рекох да сте у срцима нашим, да бих с вама и умро и живео.
3I speak not this to your condemnation. For we have said before, that you are in our hearts, to die together, and to live together.
4Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утехе, изобилан сам радошћу поред свих брига наших.
4Great is my confidence for you, great is my glorying for you. I am filled with comfort: I exceedingly abound with joy in all our tribulation.
5Јер кад дођосмо у Македонију, никакав мир немаше тело наше, него у свему беше у невољи: споља борбе, изнутра страх.
5For also when we were come into Macedonia, our flesh had no rest, but we suffered all tribulation; combats without, fears within.
6Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим.
6But God, who comforteth the humble, comforted us by the coming of Titus.
7А не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.
7And not by his coming only, but also by the consolation, wherewith he was comforted in you, relating to us your desire, your mourning, your zeal for me, so that I rejoiced the more.
8Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бејах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.
8For although I made you sorrowful by my epistle, I do not repent; and if I did repent, seeing that the same epistle (although but for a time) did make you sorrowful;
9Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.
9Now I am glad: not because you were made sorrowful; but because you were made sorrowful unto penance. For you were made sorrowful according to God, that you might suffer damage by us in nothing.
10Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.
10For the sorrow that is according to God worketh penance, steadfast unto salvation; but the sorrow of the world worketh death.
11Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? Какво правдање, какву неповољност, какав страх, какву жељу, какву ревност, какву освету? У свему показасте се да сте чисти у делу.
11For behold this selfsame thing, that you were made sorrowful according to God, how great carefulness it worketh in you; yea defence, yea indignation, yea fear, yea desire, yea zeal, yea revenge: in all things you have shewed yourselves to be undefiled in the matter.
12Јер ако вам и писах, не овог ради који је скривио, нити оног ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.
12Wherefore although I wrote to you, it was not for his sake that I did the wrong, nor for him that suffered it; but to manifest our carefulness that we have for you
13Зато се утешисмо утехом вашом. А још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.
13Before God: therefore we were comforted. But in our consolation, we did the more abundantly rejoice for the joy of Titus, because his spirit was refreshed by you all.
14Јер што сам му се за вас похвалио, нисам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.
14And if I have boasted any thing to him of you, I have not been put to shame; but as we have spoken all things to you in truth, so also our boasting that was made to Titus is found a truth.
15И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свих вас, како сте га са страхом и дрхтањем примили.
15And his bowels are more abundantly towards you; remembering the obedience of you all, how with fear and trembling you have received him.
16Радујем се, дакле, што се у свему смем ослонити на вас.
16I rejoice that in all things I have confidence in you.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.