2. Коринћанима 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
1Do we begin again to commend ourselves? Or do we need (as some do) epistles of commendation to you, or from you?
2Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
2You are our epistle, written in our hearts, which is known and read by all men:
3који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
3Being manifested, that you are the epistle of Christ, ministered by us, and written not with ink, but with the Spirit of the living God; not in tables of stone, but in the fleshly tables of the heart.
4А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
4And such confidence we have, through Christ, towards God.
5не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
5Not that we are sufficient to think any thing of ourselves, as of ourselves: but our sufficiency is from God.
6који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
6Who also hath made us fit ministers of the new testament, not in the letter, but in the spirit. For the letter killeth, but the spirit quickeneth.
7Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
7Now if the ministration of death, engraven with letters upon stones, was glorious; so that the children of Israel could not steadfastly behold the face of Moses, for the glory of his countenance, which is made void:
8А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
8How shall not the ministration of the spirit be rather in glory?
9Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
9For if the ministration of condemnation be glory, much more the ministration of justice aboundeth in glory.
10Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
10For even that which was glorious in this part was not glorified, by reason of the glory that excelleth.
11Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
11For if that which is done away was glorious, much more that which remaineth is in glory.
12Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
12Having therefore such hope, we use much confidence:
13и не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
13And not as Moses put a veil upon his face, that the children of Israel might not steadfastly look on the face of that which is made void.
14Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
14But their senses were made dull. For, until this present day, the selfsame veil, in the reading of the old testament, remaineth not taken away (because in Christ it is made void).
15Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
15But even until this day, when Moses is read, the veil is upon their heart.
16А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
16But when they shall be converted to the Lord, the veil shall be taken away.
17А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
17Now the Lord is a Spirit. And where the Spirit of the Lord is, there is liberty.
18Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.
18But we all beholding the glory of the Lord with open face, are transformed into the same image from glory to glory, as by the Spirit of the Lord.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.