2. Коринћанима 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
1Неужели нам снова знакомиться с вами? Неужели нужны для нас, как для некоторых, одобрительные письма к вам или от вас?
2Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
2Вы - наше письмо, написанное в сердцах наших, узнаваемое и читаемое всеми человеками;
3који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
3вы показываете собою, что вы - письмо Христово, через служение наше написанное не чернилами, но Духом Бога живаго, не на скрижалях каменных, но на плотяных скрижалях сердца.
4А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
4Такую уверенность мы имеем в Боге через Христа,
5не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
5не потому, чтобы мы сами способны были помыслить что от себя, как бы от себя, но способность наша от Бога.
6који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
6Он дал нам способность быть служителями Нового Завета, не буквы, но духа, потому что буква убивает, а дух животворит.
7Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
7Если же служение смертоносным буквам, начертанное на камнях, было так славно, что сыны Израилевы не могли смотреть на лице Моисеево по причине славы лица его преходящей, -
8А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
8то не гораздо ли более должно быть славно служение духа?
9Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
9Ибо если служение осуждения славно, то тем паче изобилует славою служение оправдания.
10Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
10То прославленное даже не оказывается славным с сей стороны, по причине преимуществeнной славы последующего.
11Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
11Ибо, если преходящее славно, тем более славно пребывающее.
12Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
12Имея такую надежду, мы действуем с великим дерзновением,
13и не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
13а не так, как Моисей, который полагал покрывало на лице свое, чтобы сыны Израилевы не взирали на конец преходящего.
14Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
14Но умы их ослеплены: ибо то же самое покрывало доныне остается неснятым при чтении Ветхого Завета, потому что оно снимается Христом.
15Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
15Доныне, когда они читают Моисея, покрывало лежит на сердце их;
16А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
16но когда обращаются к Господу, тогда это покрывало снимается.
17А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
17Господь есть Дух; а где Дух Господень, там свобода.
18Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.
18Мы же все открытым лицем, как в зеркале, взирая на славу Господню, преображаемся в тот же образ от славы в славу, как от Господня Духа.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.