2. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
1О, если бы вы несколько были снисходительны к моему неразумию! Но вы и снисходите ко мне.
2Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
2Ибо я ревную о вас ревностью Божиею; потому что я обручил вас единому мужу, чтобы представить Христу чистою девою.
3Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
3Но боюсь, чтобы, как змий хитростью своею прельстил Еву, так и ваши умы не повредились, уклонившись от простоты во Христе.
4Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
4Ибо если бы кто, придя, начал проповедывать другого Иисуса, которого мы не проповедывали, или если бы вы получили иного Духа, которого не получили, или иное благовестие, которого не принимали, - то вы были бы очень снисходительны к тому.
5Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
5Но я думаю, что у меня ни в чем нет недостатка против высших Апостолов:
6Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
6хотя я и невежда в слове, но не в познании. Впрочем, мы во всем совершенно известны вам.
7Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
7Согрешил ли я тем, что унижал себя, чтобы возвысить вас, потому что безмездно проповедывал вам Евангелие Божие?
8Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
8Другим церквам я причинял издержки, получая от них содержание для служения вам; и, будучи у вас, хотя терпел недостаток, никому не докучал,
9Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
9ибо недостаток мой восполнили братия, пришедшие из Македонии; да и во всем я старался и постараюсь не быть вам в тягость.
10Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
10По истине Христовой во мне скажу, что похвала сия не отнимется у меня в странах Ахаии.
11Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
11Почему же так поступаю? Потому ли, что не люблю вас? Богу известно! Но как поступаю, так и буду поступать,
12да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
12чтобы не дать повода ищущим повода, дабы они чем хвалятся, в том оказались такими же, как и мы.
13Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
13Ибо таковые лжеапостолы, лукавые делатели, принимают вид Апостолов Христовых.
14И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
14И неудивительно: потому что сам сатана принимает вид Ангела света,
15Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
15а потому не великое дело, если и служители его принимают вид служителей правды; но конец их будет по делам их.
16Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
16Еще скажу: не почти кто-нибудь меня неразумным; а если не так, то примите меня, хотя как неразумного, чтобы и мне сколько-нибудь похвалиться.
17А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
17Что скажу, то скажу не в Господе, но как бы в неразумии при такой отважности на похвалу.
18Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
18Как многие хвалятся по плоти, то и я буду хвалиться.
19Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
19Ибо вы, люди разумные, охотно терпите неразумных:
20Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
20вы терпите, когда кто вас порабощает, когда кто объедает, когда кто обирает, когда кто превозносится, когда ко бьет вас в лицо.
21На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
21К стыду говорю, что на это у нас недоставало сил. А если кто смеет хвалиться чем-либо, то скажу по неразумию смею и я.
22Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли семе Авраамово? И ја сам.
22Они Евреи? И я. Израильтяне? и я. Семя Авраамово? И я.
23Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
23Христовы служители? В безумии говорю. Я больше. Я гораздо более был в трудах, безмерно в ранах, более в темницах и многократно при смерти.
24од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
24От Иудеев пять раз дано мне было по сорока ударов без одного;
25трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
25три раза меня били палками, однажды камнями побивали, три раза я терпел кораблекрушение, ночь и день пробыл во глубине морской;
26Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
26много раз был в путешествиях, в опасностях на реках, в опасностях от разбойников, в опасностях от единоплеменников, в опасностях от язычников, в опасностях в городе, в опасностях в пустыне, в опасностях на море, в опасностях между лжебратиями,
27у труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
27в труде и в изнурении, часто в бдении, в голоде и жажде, часто в посте, на стуже и в наготе.
28осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
28Кроме посторонних приключений, у меня ежедневно стечение людей, забота о всех церквах.
29Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
29Кто изнемогает, с кем бы и я не изнемогал? Кто соблазняется, за кого бы я не воспламенялся?
30Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
30Если должно мне хвалиться, то буду хвалиться немощью моею.
31Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.
31Бог и Отец Господа нашего Иисуса Христа, благословенный во веки, знает, что я не лгу.
32У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
32В Дамаске областной правитель царя Ареты стерег город Дамаск, чтобы схватить меня; и я в корзине был спущен из окна по стене и избежал его рук.
33и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
no verse 33 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.