2. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
1Utinam sustineretis modicum quid insipientiæ meæ, sed et supportare me:
2Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
2æmulor enim vos Dei æmulatione. Despondi enim vos uni viro, virginem castam exhibere Christo.
3Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
3Timeo autem ne sicut serpens Hevam seduxit astutia sua, ita corrumpantur sensus vestri, et excidant a simplicitate, quæ est in Christo.
4Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
4Nam si is qui venit, alium Christum prædicat, quem non prædicavimus, aut alium spiritum accipitis, quem non accepistis: aut aliud Evangelium, quod non recepistis: recte pateremini.
5Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
5Existimo enim nihil me minus fecisse a magnis Apostolis.
6Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
6Nam etsi imperitus sermone, sed non scientia, in omnibus autem manifestati sumus vobis.
7Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
7Aut numquid peccatum feci, meipsum humilians, ut vos exaltemini? quoniam gratis Evangelium Dei evangelizavi vobis?
8Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
8Alias ecclesias expoliavi, accipiens stipendium ad ministerium vestrum.
9Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
9Et cum essem apud vos, et egerem, nulli onerosus fui: nam quod mihi deerat, suppleverunt fratres, qui venerunt a Macedonia: et in omnibus sine onere me vobis servavi, et servabo.
10Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
10Est veritas Christi in me, quoniam hæc gloriatio non infringetur in me in regionibus Achaiæ.
11Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
11Quare? quia non diligo vos? Deus scit.
12да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
12Quod autem facio, et faciam: ut amputem occasionem eorum qui volunt occasionem, ut in quo gloriantur, inveniantur sicut et nos.
13Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
13Nam ejusmodi pseudoapostoli sunt operarii subdoli, transfigurantes se in apostolos Christi.
14И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
14Et non mirum: ipse enim Satanas transfigurat se in angelum lucis.
15Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
15Non est ergo magnum, si ministri ejus transfigurentur velut ministri justitiæ: quorum finis erit secundum opera ipsorum.
16Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
16Iterum dico (ne quis me putet insipientem esse, alioquin velut insipientem accipite me, ut et ego modicum quid glorier),
17А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
17quod loquor, non loquor secundum Deum, sed quasi in insipientia, in hac substantia gloriæ.
18Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
18Quoniam multi gloriantur secundum carnem: et ego gloriabor.
19Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
19Libenter enim suffertis insipientes, cum sitis ipsi sapientes.
20Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
20Sustinetis enim si quis vos in servitutem redigit, si quis devorat, si quis accipit, si quis extollitur, si quis in faciem vos cædit.
21На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
21Secundum ignobilitatem dico, quasi nos infirmi fuerimus in hac parte. In quo quis audet (in insipientia dico) audeo et ego:
22Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли семе Авраамово? И ја сам.
22Hebræi sunt, et ego: Israëlitæ sunt, et ego: semen Abrahæ sunt, et ego.
23Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
23Ministri Christi sunt (ut minus sapiens dico), plus ego: in laboribus plurimis, in carceribus abundantius, in plagis supra modum, in mortibus frequenter.
24од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
24A Judæis quinquies, quadragenas, una minus, accepi.
25трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
25Ter virgis cæsus sum, semel lapidatus sum: ter naufragium feci, nocte et die in profundo maris fui,
26Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
26in itineribus sæpe, periculis fluminum, periculis latronum, periculis ex genere, periculis ex gentibus, periculis in civitate, periculis in solitudine, periculis in mari, periculis in falsis fratribus:
27у труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
27in labore et ærumna, in vigiliis multis, in fame et siti, in jejuniis multis, in frigore et nuditate,
28осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
28præter illa quæ extrinsecus sunt, instantia mea quotidiana, sollicitudo omnium ecclesiarum.
29Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
29Quis infirmatur, et ego non infirmor? quis scandalizatur, et ego non uror?
30Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
30Si gloriari oportet, quæ infirmitatis meæ sunt, gloriabor.
31Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.
31Deus et Pater Domini nostri Jesu Christi, qui est benedictus in sæcula, scit quod non mentior.
32У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
32Damasci præpositus gentis Aretæ regis custodiebat civitatem Damascenorum ut me comprehenderet:
33и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
33et per fenestram in sporta dimissus sum per murum, et sic effugi manus ejus.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.