2. Коринћанима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.
1But I determined this with myself, not to come to you again in sorrow.
2Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?
2For if I make you sorrowful, who is he then that can make me glad, but the same who is made sorrowful by me?
3И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.
3And I wrote this same to you; that I may not, when I come, have sorrow upon sorrow, from them of whom I ought to rejoice: having confidence in you all, that my joy is the joy of you all.
4Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.
4For out of much affliction and anguish of heart, I wrote to you with many tears: not that you should be made sorrowful: but that you might know the charity I have more abundantly towards you.
5Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.
5And if any one have caused grief, he hath not grieved me; but in part, that I may not burden you all.
6Јер је довољно таквоме кар овај од многих.
6To him who is such a one, this rebuke is sufficient, which is given by many:
7Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.
7So that on the contrary, you should rather forgive him and comfort him, lest perhaps such a one be swallowed up with overmuch sorrow.
8Зато вас молим, утврдите к њему љубав.
8Wherefore, I beseech you, that you would confirm your charity towards him.
9Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.
9For to this end also did I write, that I may know the experiment of you, whether you be obedient in all things.
10А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,
10And to whom you have pardoned any thing, I also. For, what I have pardoned, if I have pardoned any thing, for your sakes have I done it in the person of Christ.
11да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.
11That we be not overreached by Satan. For we are not ignorant of his devices.
12А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,
12And when I was come to Troas for the gospel of Christ, and a door was opened unto me in the Lord,
13не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.
13I had no rest in my spirit, because I found not Titus my brother; but bidding them farewell, I went into Macedonia.
14Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.
14Now thanks be to God, who always maketh us to triumph in Christ Jesus, and manifesteth the odour of his knowledge by us in every place.
15Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:
15For we are the good odour of Christ unto God, in them that are saved, and in them that perish.
16Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?
16To the one indeed the odour of death unto death: but to the others the odour of life unto life. And for these things who is so sufficient?
17Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.
17For we are not as many, adulterating the word of God; but with sincerity, but as from God, before God, in Christ we speak.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.