2. Цареви 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А кад Господ хтеде узети Илију у вихору на небу, пођоше Илија и Јелисије из Галгала.
1Кынд а воит Домнул сэ ридиче пе Илие ла чер ынтр-ун выртеж де вынт, Илие плека дин Гилгал ку Елисей.
2И рече Илија Јелисију: Остани ти овде, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ.
2Илие а зис луй Елисей: „Рэмый аич, те рог, кэч Домнул мэ тримите пынэ ла Бетел.” Елисей а рэспунс: „Виу есте Домнул ши виу есте суфлетул тэу кэ ну те вой пэрэси.” Ши с-ау коборыт ла Бетел.
3Тада дођоше к Јелисију синови пророчки који беху у Ветиљу и рекоше му: Знаш ли да ће данас Господ узети господара твог од тебе? А он рече: Знам, ћутите.
3Фиий пророчилор каре ерау ла Бетел ау ешит ла Елисей ши й-ау зис: „Штий кэ Домнул рэпеште астэзь пе стэпынул тэу дясупра капулуй тэу?” Ши ел а рэспунс: „Штиу ши еу, дар тэчець.”
4Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон.
4Илие й-а зис: „Елисее, рэмый аич, те рог, кэч Домнул мэ тримите ла Иерихон.” Ел а рэспунс: „Виу есте Домнул ши виу есте суфлетул тэу кэ ну те вой пэрэси!” Ши ау ажунс ла Иерихон.
5А синови пророчки који беху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: Знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твог? А он рече: Знам, ћутите.
5Фиий пророчилор каре ерау ла Иерихон с-ау апропият де Елисей ши й-ау зис: „Штий кэ Домнул рэпеште азь пе стэпынул тэу дясупра капулуй тэу?” Ши ел а рэспунс: „Штиу ши еу, дар тэчець.”
6Опет му рече Илија: Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: Тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица.
6Илие й-а зис: „Рэмый аич, те рог, кэч Домнул мэ тримите ла Йордан.” Ел а рэспунс: „Виу есте Домнул ши виу есте суфлетул тэу кэ ну те вой пэрэси.” Ши амындой шь-ау вэзут де друм.
7И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима из далека, а они обојица уставише се код Јордана.
7Чинчзечь де иншь динтре фиий пророчилор ау сосит ши с-ау оприт ла о депэртаре оарекаре ын фаца лор ши ей амындой с-ау оприт пе малул Йорданулуй.
8И узе Илија плашт свој, и савивши га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пређоше обојица сувим.
8Атунч, Илие шь-а луат мантауа, а фэкут-о сул ши а ловит ку еа апеле, каре с-ау деспэрцит ынтр-о парте ши ынтр-алта, ши ау трекут амындой пе ускат.
9А кад пређоше, рече Илија Јелисију: Ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нисам узео од тебе. А Јелисије рече: Да буду два дела духа твог у мене.
9Дупэ че ау трекут, Илие а зис луй Елисей: „Чере че врей сэ-ць фак, ынаинте ка сэ фиу рэпит де ла тине.” Елисей а рэспунс: „Те рог, сэ винэ песте мине о ындоитэ мэсурэ дин духул тэу!”
10А он му рече: Заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити.
10Илие а зис: „Греу лукру черь. Дар, дакэ мэ вей ведя кынд вой фи рэпит де ла тине, аша ци се ва ынтымпла; дакэ ну, ну ци се ва ынтымпла аша.”
11И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо.
11Пе кынд мерӂяу ей ворбинд, ятэ кэ ун кар де фок ши ниште кай де фок й-ау деспэрцит пе унул де алтул, ши Илие с-а ынэлцат ла чер ынтр-ун выртеж де вынт.
12А Јелисије видећи то викаше: Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови! И не виде га више. Потом узе хаљине своје и раздре их на два комада.
12Елисей се уйта ши стрига: „Пэринте! Пэринте! Карул луй Исраел ши кэлэримя луй!” Ши ну л-а май вэзут. Апукынду-шь хайнеле, ле-а сфышият ын доуэ букэць
13И подиже плашт Илијин, који беше спао с њега, и вративши се стаде на брегу јорданском.
13ши а ридикат мантауа кэрея ый дэдусе друмул Илие. Апой с-а ынторс ши с-а оприт пе малул Йорданулуй;
14И узевши плашт Илијин, који беше спао с њега, удари по води и рече: Где је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пређе Јелисије.
14а луат мантауа кэрея ый дэдусе Илие друмул ши а ловит апеле ку еа ши а зис: „Унде есте акум Домнул Думнезеул луй Илие?” Ши а ловит апеле, каре с-ау деспэрцит ынтр-о парте ши ын алта, ши Елисей а трекут.
15А кад с друге стране видеше синови пророчки, који беху у Јерихону, рекоше: Почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље.
15Фиий пророчилор каре ерау ын фаца Иерихонулуй, кынд л-ау вэзут, ау зис: „Духул луй Илие а венит песте Елисей.” Ши й-ау ешит ынаинте ши с-ау ынкинат пынэ ла пэмынт ынаинтя луй.
16И рекоше му: Ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твог господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: Не шаљите.
16Ей й-ау зис: „Ятэ кэ ынтре служиторий тэй сунт чинчзечь де оамень витежь. Врей сэ се дукэ сэ кауте пе стэпынул тэу? Поате кэ Духул Домнулуй л-а дус ши л-а арункат пе вреун мунте сау ын врео вале.” Ел а рэспунс: „Ну-й тримитець.”
17Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: Пошаљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше.
17Дар ей ау стэруит мултэ време де ел. Ши ел а зис: „Тримитеци-й.” Ау тримис пе чей чинчзечь де оамень, каре ау кэутат пе Илие трей зиле ши ну л-ау гэсит.
18И вратише се к њему, а он беше у Јерихону, па им рече: Нисам ли вам говорио да не идете?
18Кынд с-ау ынторс ла Елисей, каре ера ла Иерихон, ел ле-а зис: „Ну в-ам спус сэ ну вэ дучець?”
19Тада грађани рекоше Јелисију: Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.
19Оамений дин четате ау зис луй Елисей: „Ятэ, ашезаря четэций есте бунэ, дупэ кум веде домнул меу, дар апеле сунт реле ши цара есте стярпэ.”
20А он им рече: Донесите ми нов котао, и метните у њ соли. И донесоше му.
20Ел а зис: „Адучеци-мь ун блид ноу ши пунець саре ын ел.” Ши й-ау адус.
21А он изађе на извор и баци у њ со, говорећи: Овако вели Господ: Исцелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности.
21Апой с-а дус ла изворул апелор ши а арункат саре ын ел ши а зис: „Аша ворбеште Домнул: ‘Виндек апеле ачестя; ну ва май вени дин еле нич моарте, нич стерпэтурэ.’”
22И вода поста здрава до данашњег дана по речи Јелисијевој, коју изрече.
22Ши апеле ау фост виндекате пынэ ын зиуа ачаста, дупэ кувынтул пе каре-л ростисе Домнул.
23Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изиђоше мала деца из града и ругаху му се говорећи му: Ходи, ћело! Ходи, ћело!
23Де аколо с-а суит ла Бетел. Ши, пе кынд мерӂя пе друм, ниште бэецашь ау ешит дин четате ши шь-ау бэтут жок де ел. Ей ый зичяу: „Суе-те, плешувуле! Суе-те, плешувуле!”
24А Јелисије обазре се и видећи их прокле их именом Господњим. Тада изађоше две медведице из шуме, и растргоше четрдесет и двоје деце.
24Ел с-а ынторс сэ-й привяскэ ши й-а блестемат ын Нумеле Домнулуй. Атунч ау ешит дой уршь дин пэдуре ши ау сфышият патрузечь ши дой динтре ачешть копий.
25Оданде отиде на гору кармилску, а оданде се врати у Самарију.
25Де аколо с-а дус пе мунтеле Кармел, де унде с-а ынторс ла Самария.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.