2. Цареви 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1А кад Господ хтеде узети Илију у вихору на небу, пођоше Илија и Јелисије из Галгала.
1Pea naʻe hoko ʻo pehē, ʻi he te u ʻe Sihova ke toʻo hake ʻa ʻIlaisiā ki loto langi ʻi he ʻahiohio, naʻe ʻalu ʻa ʻIlaisiā mo ʻIlaisa mei Kilikali.
2И рече Илија Јелисију: Остани ти овде, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ.
2Pea naʻe pehē ʻe ʻIlaisiā kia ʻIlaisa, “ʻOku ou kole ke ke tatali koe ʻi heni; he kuo fekauʻi au ʻe Sihova ki Peteli.” Pea naʻe pehē ʻe ʻIlaisa, “ʻOku moʻui ʻa Sihova, pea ʻoku moʻui ho laumālie, pea ʻe ʻikai te u mahuʻi meiate koe.” Pea ko ia naʻa na ʻalu hifo ai ki Peteli.
3Тада дођоше к Јелисију синови пророчки који беху у Ветиљу и рекоше му: Знаш ли да ће данас Господ узети господара твог од тебе? А он рече: Знам, ћутите.
3Pea naʻe hū mai kia ʻIlaisa ʻae ngaahi foha ʻoe kau palōfita ʻaia naʻe ʻi Peteli, ʻonau pehē kiate ia, “ʻOku ke ʻilo ʻe ʻave ʻe Sihova ʻa hoʻo ʻeiki mei ho ʻulu he ʻaho ni?” Pea naʻe pehē ʻe ia, “ʻIo, ʻoku ou ʻilo; ka mou longo pe kimoutolu.”
4Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон.
4Pea naʻe pehē ʻe ʻIlaisiā kiate ia, “ʻIlaisa, ʻOku ou kole ke ke tatali ʻi heni; he kuo fekauʻi au ʻe Sihova ki Seliko.” Pea naʻe pehē ʻe ia, “ʻOku moʻui ʻa Sihova, pea ʻoku moʻui ho laumālie, pea ʻe ʻikai te u mahuʻi meiate koe.” Ko ia naʻa na hoko ai ki Seliko.
5А синови пророчки који беху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: Знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твог? А он рече: Знам, ћутите.
5Pea naʻe haʻu ʻae ngaahi foha ʻoe kau palōfita ʻaia naʻe ʻi Seliko kia ʻIlaisa, ʻonau pehē kiate ia, “ʻOku ke ʻilo ʻe ʻave ʻe Sihova ʻa hoʻo ʻeiki mei ho ʻulu he ʻaho ni?” Pea naʻe pehē ʻe ia, “ʻIo, ʻoku ou ʻilo; ka mou longo pe kimoutolu.”
6Опет му рече Илија: Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: Тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица.
6Pea naʻe pehē ʻe ʻIlaisiā kiate ia, “ʻOku ou kole ke ke tatali koe ʻi heni; he kuo fekauʻi au ʻe Sihova ki Sioatani.” Pea naʻe pehē ʻe ia, “ʻOku moʻui ʻa Sihova, pea ʻoku moʻui ho laumālie, pea ʻe ʻikai te u mahuʻi meiate koe.” Pea naʻe ʻalu atu pe ʻakinaua ni.
7И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима из далека, а они обојица уставише се код Јордана.
7Pea naʻe ʻalu ʻae kau tangata ʻe toko nimangofulu ʻoe ngaahi foha ʻoe kau palōfita, ʻonau tutuʻu ke sio mei he mamaʻo: pea naʻe tutuʻu ʻakinaua ʻo feʻunga atu mo Sioatani.
8И узе Илија плашт свој, и савивши га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пређоше обојица сувим.
8Pea naʻe toʻo ʻe ʻIlaisiā ʻa hono pulupulu, mo ne takai fakataha ia, mo ne tā ʻaki ia ʻae ngaahi vai, pea naʻe vaheua ia, pea ko ia naʻa na ʻalu atu ai ʻi he kelekele mōmoa.
9А кад пређоше, рече Илија Јелисију: Ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нисам узео од тебе. А Јелисије рече: Да буду два дела духа твог у мене.
9¶ Pea hili ʻena ʻalu ki he kauvai ʻe taha naʻe pehē ʻe ʻIlaisiā kia ʻIlaisa, “Ke ke tala mai pe ko e hā ha meʻa te u fai maʻau ʻi he teʻeki ʻave au meiate koe.” Pea naʻe pehē ʻe ʻIlaisa, “ʻOku ou kole kiate koe, tuku ke ʻiate au ha vāhenga ʻe ua ʻo ho ʻulungāanga ʻoʻou.”
10А он му рече: Заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити.
10Pea naʻe pehē ʻe ia, “ʻOku faingataʻa ʻae meʻa kuo ke kole ki ai: Ka koeʻuhi, kapau te ke mamata ki he ʻave au meiate koe, ʻe hoko ʻo pehē kiate koe pea kapau ʻe ʻikai, pea ʻe ʻikai hoko ia.”
11И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо.
11Pea vakai, lolotonga ʻa ʻena kei ʻalu atu, mo talanoa, naʻe hā mai ha saliote afi, mo e fanga hoosi ʻoe afi, pea naʻe māvae ai ʻakinaua; pea naʻe ʻalu hake ʻa ʻIlaisiā ʻi he ʻahiohio ki he langi.
12А Јелисије видећи то викаше: Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови! И не виде га више. Потом узе хаљине своје и раздре их на два комада.
12¶ Pea naʻe mamata ki ai ʻa ʻIlaisa, pea naʻa ne kalanga, “ʻA ʻeku tamai, ʻa ʻeku tamai, ko e saliote ʻo ʻIsileli, mo e kau heka hoosi ʻo ia.” Pea naʻe ʻikai toe mamata ia kiate ia: pea naʻa ne puke ʻa hono ngaahi kofu ʻoʻona, mo ne haeua ia.
13И подиже плашт Илијин, који беше спао с њега, и вративши се стаде на брегу јорданском.
13Naʻa ne toʻo hake foki ʻae pulupulu ʻo ʻIlaisiā ʻaia naʻe tō hifo meiate ia, pea ne foki ki mui, mo ne tuʻu ki he kauvai ʻo Sioatani:
14И узевши плашт Илијин, који беше спао с њега, удари по води и рече: Где је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пређе Јелисије.
14Pea naʻa ne toʻo ʻae pulupulu ʻo ʻIlaisiā ʻaia naʻe tō hifo meiate ia, ʻo ne tā ʻaki ʻae ngaahi vai, mo ne pehē, “Ko fē ia ʻa Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIlaisiā?” Pea ʻi heʻene tā foki ʻe ia ʻae ngaahi vai, naʻa nau vahe kehekehe, ka ka ʻalu atu ʻa ʻIlaisa ki he kauvai ʻe taha.
15А кад с друге стране видеше синови пророчки, који беху у Јерихону, рекоше: Почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље.
15Pea ʻi he sio kiate ia ʻae ngaahi foha ʻoe kau palōfita ʻaia naʻe ʻalu atu mei Seliko ke mamata, naʻa nau pehē, “Kuo hoko ʻae laumālie ʻo ʻIlaisiā kia ʻIlaisa.” Pea naʻa nau omi ke fetaulaki mai kiate ia, mo nau fakatōmapeʻe hifo kinautolu ki he kelekele ʻi hono ʻao.
16И рекоше му: Ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твог господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: Не шаљите.
16Pea naʻa nau pehē kiate ia, “Ko eni, vakai, ʻoku ʻi hoʻo kau tamaioʻeiki ʻae kau tangata mālohi ʻe toko nimangofulu; ʻoku mau kole, ke ke tuku ʻakinautolu ke ʻalu, ʻo kumi ki hoʻo ʻeiki: telia naʻa kuo toʻo hake ia ʻe he Laumālie ʻo Sihova, mo ne lī hifo ia ki ha tumuʻaki moʻunga, pe ki ha teleʻa.” Pea naʻe pehēange ʻe ia, “ʻE ʻikai te mou fekau ha niʻihi .”
17Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: Пошаљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше.
17Pea ʻi heʻenau kole fakafiu kiate ia, naʻa ne pehē, “Fekau pe.” Ko ia naʻa nau fekau atu ʻae kau tangata ʻe toko nimangofulu; pea naʻa nau kumi ʻi he ʻaho ʻe tolu, ka naʻe ʻikai ʻilo ia.
18И вратише се к њему, а он беше у Јерихону, па им рече: Нисам ли вам говорио да не идете?
18Pea ʻi heʻenau toe hoko mai kiate ia, (he naʻa ne tatali pe ʻi Seliko,) naʻa ne pehē kiate kinautolu, “ʻIkai naʻaku tala kiate kimoutolu, Ke ʻoua naʻa mou ʻalu?”
19Тада грађани рекоше Јелисију: Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.
19¶ Pea naʻe pehē ʻe he kau tangata ʻoe kolo kia ʻIlaisa, “Vakai koe, ʻoku matamatalelei ʻae tuʻuʻanga ʻoe kolo ni, ʻo hangē ko ia ʻoku sio ki ai ʻa hoku ʻeiki: ka ʻoku kovi ʻa hono vai, pea ʻoku kakā ʻae kelekele.”
20А он им рече: Донесите ми нов котао, и метните у њ соли. И донесоше му.
20Pea naʻe pehēange ʻe ia, “ʻOmi kiate au ha ipu kelekele foʻou, pea ʻai ha māsima ki ai.” Pea naʻa nau ʻomi ia kiate ia.
21А он изађе на извор и баци у њ со, говорећи: Овако вели Господ: Исцелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности.
21Pea naʻe ʻalu atu ia ki he punaʻanga ʻoe ngaahi vai, mo ne lī ki ai ʻae māsima, mo ne pehē, “ʻOku pehē ʻe Sihova, ‘Kuo u fakamoʻui ʻae ngaahi vai ni; ʻe ʻikai toe hoko mei ai ha mate pe ha taʻefua.’”
22И вода поста здрава до данашњег дана по речи Јелисијевој, коју изрече.
22Pea pehē, naʻe fakamoʻui ʻae ngaahi vai ʻo aʻu mai ki he ʻaho ni, ʻo fakatatau ki he lea naʻe lea ʻaki ʻe ʻIlaisiā.
23Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изиђоше мала деца из града и ругаху му се говорећи му: Ходи, ћело! Ходи, ћело!
23Pea naʻa ne ʻalu hake mei he potu ko ia ki Peteli: pea ʻi heʻene ʻalu hake ʻi he hala, naʻe hū mai mei he kolo ʻae tamaiki iiki, ʻonau manuki kiate ia, mo nau pehē ki ai, “ʻAlu hake, ʻa koe ko e tula; ʻalu hake ʻa koe ko e tula ē.”
24А Јелисије обазре се и видећи их прокле их именом Господњим. Тада изађоше две медведице из шуме, и растргоше четрдесет и двоје деце.
24Pea naʻa ne tangaki ki mui, mo ne sio kiate kinautolu, pea ne fakamalaʻiaʻi ʻakinautolu ʻi he huafa ʻo Sihova. Pea naʻe haʻu mei he vao ʻae ongo pea fefine ʻe ua, ʻo na haehae ʻae fānau ʻe toko fāngofulu ma toko ua ʻiate kinautolu.
25Оданде отиде на гору кармилску, а оданде се врати у Самарију.
25Pea naʻa ne ʻalu atu mei he potu ko ia ki he moʻunga ko Kameli, pea naʻa ne foki mai mei ai ki Samēlia.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.