2. Цареви 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Године двадесет седме царовања Јеровоамовог над Израиљем зацари се Азарија, син Амасијин над Јудом.
1ʻI he taʻu ʻe uofulu ma fitu ʻo Selopoami ko e tuʻi ʻo ʻIsileli, naʻe kamata pule ki Siuta ʻa ʻAsalia ko e foha ʻo ʻAmasia.
2Беше му шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и две године у Јерусалиму. Матери му беше име Јехолија, из Јерусалима.
2Naʻe hongofulu ma ono taʻu ʻene motuʻa ʻi heʻene hoko ki he pule, pea naʻe pule ia ʻi he taʻu ʻe nimangofulu ma ua ʻi Selūsalema. Pea ko e hingoa ʻo ʻene faʻē ko Sekolia ʻo Selūsalema.
3Он чињаше што је право пред Господом сасвим као што је чинио Амасија, отац његов.
3Pea naʻe fai lelei ia ʻi he ʻao ʻo Sihova; ʻo fakatatau ki he meʻa kotoa pē naʻe fai ʻe heʻene tamai ko ʻAmasia;
4Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
4Ka ko e ngaahi potu māʻolunga naʻe ʻikai liʻaki: naʻe feilaulau mo tutu ʻae meʻa namu kakala ʻe he kakai ʻi he ngaahi potu māʻolunga.
5А Господ удари цара, те би губав до смрти своје; и живљаше у одвојеном дому; а Јотам, син царев управљаше двором и суђаше народу у земљи.
5¶ Pea naʻe taaʻi ʻe Sihova ʻae tuʻi, pea naʻa ne kilia ai ʻo aʻu ki he ʻaho ʻo ʻene mate; pea naʻa ne nofo ʻi he fale mavahe. Pea naʻe pule ʻa Sotami ko e foha ʻoe tuʻi ki he fale pea naʻe fakamaau ʻe ia ʻae kakai ʻoe fonua.
6А остала дела Азаријина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?
6Pea ko hono toe ʻoe ngaahi ngāue ʻa ʻAsalia mo ia kotoa pē naʻa ne fai, ʻikai ʻoku tohi ia ʻi he tohi fakamatala ki he ngaahi tuʻi ʻo Siuta?
7И почину Азарија код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у граду Давидовом; а на његово се место зацари Јотам, син његов.
7Ko ia, naʻe mohe ʻa ʻAsalia mo ʻene ngaahi tamai; pea naʻa nau tanu ia mo ʻene ngaahi tamai ʻi he Kolo ʻo Tevita: pea naʻe fetongi ia ʻi he pule ʻe Sotami ko hono foha.
8Тридесет осме године царовања Азаријиног над Јудом зацари се Захарија, син Јеровоамов над Израиљем у Самарији, и царова шест месеци.
8¶ ʻI hono tolungofulu ma valu ʻoe taʻu ʻo ʻAsalia ko e tuʻi ʻo Siuta, naʻe pule ʻa Sakalia ko e foha ʻo Selopoami ki ʻIsileli ʻi Samēlia ʻi he māhina ʻe ono.
9И чињаше што је зло пред Господом као што су чинили оци његови; не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља.
9Pea naʻe fai ʻe ia ʻaia naʻe kovi ʻi he ʻao ʻo Sihova, ʻo hangē ko ia naʻe fai ʻe heʻene ngaahi tamai: naʻe ʻikai mahuʻi ia mei he ngaahi angahala ʻa Selopoami ko e foha ʻo Nipati, ʻaia naʻa ne fakaangahalaʻi ʻa ʻIsileli.
10И побуни се на њ Салум, син Јависов, и уби га пред народом и погуби га, и зацари се на његово место.
10Pea naʻe lapasi ia ʻe Salumi ko e foha ʻo Sepesi, ʻo ne taaʻi ia ʻi he ʻao ʻoe kakai, pea ne tāmateʻi ia, pea naʻa ne fetongi ia ʻi he pule.
11А остала дела Захаријина, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.
11Pea ko hono toe ʻoe ngaahi ngāue ʻa Sakalia, vakai, kuo tohi ia ʻi he tohi fakamatala ki he ngaahi tuʻi ʻo ʻIsileli.
12То је реч Господња коју рече Јују говорећи: Синови твоји до четвртог колена седеће на престолу Израиљевом. И зби се тако.
12Ko e folofola eni ʻa Sihova ʻaia naʻe folofolaʻaki kia Sehu ʻo pehē, “ʻE nofo ho ngaahi foha ki he nofoʻa fakatuʻi ʻo ʻIsileli ʻo aʻu ki hono fā ʻoe toʻutangata. Pea naʻe hoko ia ʻo pehē pe.”
13Салум, син Јависов, зацари се тридесет девете године царовања Озијиног над Јудом, и царова месец дана у Самарији.
13¶ ʻI hono tolungofulu ma hiva ʻoe taʻu ʻo ʻUsaia ko e tuʻi ʻo Siuta, naʻe kamata pule ʻa Salumi ko e foha ʻo Sepesi; pea naʻe pule ia ʻi he māhina kātoa ʻe taha ʻi Samēlia.
14Јер Менајим, син Гадијев из Терсе подиже се и дође у Самарију и уби Салума, сина Јависовог у Самарији, и погуби га, и зацари се на његово место.
14He naʻe ʻalu hake ʻa Minehemi ko e foha ʻo Kati, mei Tilisa, pea haʻu ia ki Samēlia, ʻo ne taaʻi ʻa Salumi ko e foha ʻo Sepesi ʻi Samēlia, ʻo ne tāmateʻi ia, pea naʻa ne fetongi ia ʻi he pule.
15А остала дела Салумова и буна коју подиже, ето, то је записано у дневнику царева Израиљевих.
15Ka ko hono toe ʻoe ngaahi ngāue ʻa Salumi, mo ʻene fai ʻae lapa, vakai, kuo tohi ia ʻi he tohi fakamatala ki he ngaahi tuʻi ʻo ʻIsileli.
16Тада Менајим раскопа Тапсу и поби све који беху у њој и у међама њеним од Терсе, јер му не отворише, зато их поби и све трудне жене њихове распори.
16¶ Pea naʻe toki taaʻi ʻe Minehemi ʻa Tifisa, mo ia kotoa pē naʻe ʻi ai, mo hono ngaahi potu ngataʻanga, ʻo aʻu ki Tilisa: koe meʻa ʻi he ʻikai te nau fakaava ia kiate ia, ko ia naʻa ne taaʻi ai ia; pea ko e kau fefine feitama kotoa pē naʻe ʻi ai naʻa ne hae hake.
17Године тридесет девете царовања Азаријиног над Јудом зацари се Менајим, син Гадијев над Израиљем, и царова десет година у Самарији.
17ʻI hono tolungofulu ma hiva ʻoe taʻu ʻo ʻAsalia ko e tuʻi ʻo Siuta naʻe kamata pule ki ʻIsileli ʻa Minehemi ko e foha ʻo Kati, pea naʻe pule ia ʻi he taʻu ʻe hongofulu ʻi Samēlia.
18И чињаше што је зло пред Господом, не одступи свега века свог од грехова Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља.
18Pea naʻe fai ʻe ia ʻae kovi ʻi he ʻao ʻo Sihova; ʻi hono ngaahi ʻaho kotoa pē naʻe ʻikai te ne liʻaki ʻae ngaahi angahala ʻa Selopoami ko e foha ʻo Nipati, ʻaia naʻa ne fakaangahalaʻi ʻa ʻIsileli.
19Тада Фул, цар асирски удари на земљу, а Менајим даде Фулу хиљаду таланата сребра да би му помогао да утврди царство у својој руци.
19Pea naʻe haʻu ʻa Puli ko e tuʻi ʻo ʻAsilia ke tauʻi ʻae fonua: pea naʻe ʻatu ʻe Minehemi kia Puli ʻae taleniti siliva ʻe taha afe, koeʻuhi ke na kau taha ke fakatuʻumaʻu ʻae puleʻanga ʻi hono nima.
20А те новце узе Менајим од Израиља, од свих богатих људи, да их да цару асирском, од сваког по педесет сикала. Тако се врати цар асирски, и не забави се онде у земљи.
20Pea naʻe pule ʻe Minehemi ke ʻomi ʻae ngaahi paʻanga mei ʻIsileli, ʻio, mei he kau tangata ongoongo mo koloaʻia, ʻi he tangata taki taha kotoa pē ko e sikeli siliva ʻe nimangofulu, ke foaki ki he tuʻi ʻo ʻAsilia. Ko ia, naʻe toe ʻalu ai ʻae tuʻi ʻo ʻAsilia, pea naʻe ʻikai nofomaʻu ia ʻi he fonua.
21А остала дела Менајимова и шта је год чинио, није ли записано у дневнику царева Израиљевих?
21¶ Pea ko hono toe ʻoe ngaahi ngāue ʻa Minehemi, mo ia kotoa pē naʻa ne fai, ʻikai ʻoku tohi ia ʻi he tohi fakamatala ki he ngaahi tuʻi ʻo ʻIsileli?
22И почину Менајим код отаца својих, а на његово се место зацари Факија, син његов.
22Pea naʻe mohe ʻa Minehemi mo ʻene ngaahi tamai; pea naʻe fetongi ia ʻi he pule ʻe Pikaia ko hono foha.
23Године педесете царовања Азаријиног над Јудом зацари се Факија, син Менајимов над Израиљем у Самарији, и царова две године.
23¶ ʻI hono nimangofulu taʻu ʻo ʻAsalia ko e tuʻi ʻo Siuta naʻe kamata pule ki ʻIsileli ʻi Samēlia ʻa Pikaia ko e foha ʻo Minehemi pea naʻe pule ia ʻi he taʻu ʻe ua.
24И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од грехова Јеровоама сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља.
24Pea naʻe fai ʻe ia ʻae kovi ʻi he ʻao ʻo Sihova: naʻe ʻikai te ne liʻaki ʻae ngaahi angahala ʻa Selopoami ko e foha ʻo Nipati, ʻaia naʻa ne fakaangahalaʻi ʻa ʻIsileli.
25И побуни се на њ Фекај син Ремалијин, војвода његов, и уби га у Самарији у царском двору, с Арговом и Аријем и с педесет људи синова Галадових; и убивши га зацари се на његово место.
25Ka naʻe te u lapa kiate ia ʻa Peka ko e foha ʻo Limalia ko ʻene ʻeikitau ʻe taha ʻaʻana, ʻo ne taaʻi ia ʻi Samēlia, ʻi he potu tapu ʻoe fale ʻoe tuʻi, fakataha mo ʻAakopi mo ʻEliia, pea mo e kau tangata Kiliati ʻe toko nimangofulu: pea naʻa ne tāmateʻi ia, pea ne fetongi ia ʻi he pule.
26А остала дела Факијина и шта је год чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевих.
26Pea ko hono toe ʻoe ngaahi ngāue ʻa Pikaia, mo ia kotoa pē naʻa ne fai, vakai, kuo tohi ia ʻi he tohi fakamatala ki he ngaahi tuʻi ʻo ʻIsileli.
27Године педесет друге Азарије, цара Јудиног, зацари се Фекај син Ремалијин над Израиљем у Самарији, и царова двадесет година.
27¶ ʻI hono nimangofulu ma ua ʻoe taʻu ʻo ʻAsalia ko e tuʻi ʻo Siuta, naʻe kamata pule ʻa Peka ko e foha ʻo Limalia ki ʻIsileli ʻi Samēlia, pea naʻe pule ia ʻi he taʻu ʻe uofulu,
28И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља.
28Pea naʻe fai ʻe ia ʻae kovi ʻi he ʻao ʻo Sihova: naʻe ʻikai liʻaki ʻe ia ʻae ngaahi angahala ʻa Selopoami ko e foha ʻo Nipati, ʻaia naʻa ne fakaangahalaʻi ʻa ʻIsileli.
29У време Фекаја, цара Израиљевог дође Теглат-Феласар цар асирски, и узе Ијон и Авел-Ветмаху и Јанох и Кедес и Асор и Галад и Галилеју, сву земљу Нефталимову, и пресели народ оданде у Асирију.
29Naʻe haʻu ʻa Tekilati-Pilesa ko e tuʻi ʻo ʻAsilia, ʻi he ngaahi ʻaho ʻo Peka ko e tuʻi ʻo ʻIsileli, ʻo ne kapasia ʻa Isoni mo ʻEpeli-Petemeaka, mo Sanoa, mo Ketesi, mo Hasoa, mo Kiliati, mo Kāleli, ʻae fonua kotoa pē ʻo Nafitali, pea naʻe fetuku pōpula ʻakinautolu ki ʻAsilia.
30Тада се побуни Осија, син Илин на Фекаја, сина Ремалијиног и уби га и погуби га, и зацари се на његово место двадесете године Јотама, сина Озијиног.
30Pea naʻe fai ʻae lapa ʻe Hosea ko e foha ʻo Ela kia Peka ko e foha ʻo Limalia, ʻo ne taaʻi ia, pea ne tāmateʻi ia, pea ne fetongi ia ʻi he pule, ʻi hono uofulu ʻoe taʻu ʻo Sotami ko e foha ʻo ʻUsaia.
31А остала дела Фекајева и све што је чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевих.
31Pea ko hono toe ʻoe ngaahi ngāue ʻa Peka mo ia kotoa pē naʻa ne fai, vakai, kuo tohi ia ʻi he tohi fakamatala ki he ngaahi tuʻi ʻo ʻIsileli.
32Друге године царовања Фекаја сина Ремалијиног над Израиљем зацари се Јотам, син Озијин над Јудом.
32¶ ʻI hono ua ʻoe taʻu ʻo Peka ko e foha ʻo Limalia ko e tuʻi ʻo ʻIsileli, naʻe kamata pule ki Siuta ʻa Sotami ko e foha ʻo ʻUsaia.
33Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Јеруса, кћи Садокова.
33Naʻe uofulu ma nima ʻae taʻu ʻo ʻene motuʻa ʻi heʻene kamata pule, pea naʻe pule ia ʻi he taʻu ʻe hongofulu ma ono ʻi Selūsalema. Pea ko e hingoa ʻo ʻene faʻē ko Silusa, ko e ʻofefine ʻo Satoki.
34И чињаше што је право пред Господом, сасвим чињаше како је чинио Озија, отац његов.
34Pea naʻe fai ʻe ia ʻae lelei ʻi he ʻao ʻo Sihova: naʻe fai ia ʻo hangē ko ia kotoa pē naʻe fai ʻe heʻene tamai ko ʻUsaia.
35Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. Он начини највиша врата на дому Господњем.
35Ka naʻe ʻikai siʻaki ʻae ngaahi potu māʻolunga: naʻe kei feilaulau mo tutu meʻa namu kakala ʻe he kakai ʻi he ngaahi potu māʻolunga. Naʻe langa ʻe ia ʻae matapā māʻolunga ʻoe fale ʻo Sihova.
36А остала дела Јотамова и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?
36¶ Pea ko hono toe ʻoe ngaahi ngāue ʻa Sotami, mo ia kotoa pē naʻa ne fai, ʻikai kuo tohi ia ʻi he tohi fakamatala ki he ngaahi tuʻi ʻo Siuta?
37У то време поче Господ пуштати на Јуду Ресина, цара сирског и Фекаја сина Ремалијиног.
37ʻI he ngaahi ʻaho ko ia naʻe kamata ueʻi ʻe Sihova ʻa Lisini ko e tuʻi ʻo Silia, mo Peka ko e foha ʻo Limalia ke na tauʻi ʻa Siuta.
38И Јотам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида оца свог; а на његово се место зацари Ахаз, син његов.
38Pea naʻe mohe ʻa Sotami mo ʻene ngaahi tamai, pea naʻe tanu ia mo ʻene ngaahi tamai ʻi he Kolo ʻo Tevita, ko ʻene tamai: pea naʻe fetongi ia ʻi he pule ʻe hono foha ko ʻAhasi.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.