2. Цареви 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Друге године царовања Јоаса, сина Јоахазовог над Израиљем, зацари се Амасија, син Јоасов над Јудом.
1Ын ал дойля ан ал луй Иоас, фиул луй Иоахаз, ымпэратул луй Исраел, а ынчепут сэ домняскэ Амация, фиул луй Иоас, ымпэратул луй Иуда.
2Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Јоадана, из Јерусалима.
2Авя доуэзечь ши чинч де ань кынд с-а фэкут ымпэрат ши а домнит доуэзечь ши ноуэ де ань ла Иерусалим. Мама са се кема Иоадан, дин Иерусалим.
3И чињаше што је право пред Господом, али не као Давид отац његов; сасвим чињаше онако како је чинио отац његов Јоас.
3Ел а фэкут че есте плэкут ынаинтя Домнулуй, тотушь ну ка татэл сэу Давид, чи а лукрат ын тотул кум лукрасе татэл сэу Иоас.
4Јер висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
4Нумай кэ ынэлцимиле ну ле-а стрикат; попорул тот май адучя жертфе ши тэмые пе ынэлцимь.
5А кад се утврди царство у руци његовој, он поби слуге своје које су убиле цара, оца његовог.
5Кынд с-а ынтэрит ымпэрэция ын мыниле луй, а ловит пе служиторий сэй каре учисесерэ пе татэл сэу, ымпэратул.
6Али синове тих крвника не поби, као што пише у књизи закона Мојсијевог, где је заповедио Господ говорећи: Очеви да не гину за синове нити синови за очеве, него сваки за свој грех нека гине.
6Дар н-а оморыт пе фиий учигашилор, кэч аша есте скрис ын картя леӂий луй Мойсе, унде Домнул дэ урмэтоаря порункэ: „Сэ ну се омоаре пэринций пентру копий ши сэ ну се омоаре копиий пентру пэринць, чи фиекаре сэ фие оморыт пентру пэкатул луй.”
7Он поби десет хиљада Едомаца у сланој долини, и узе Селу ратом, и прозва је Јоктеил, које оста до данас.
7А бэтут зече мий де едомиць ын Валя Сэрий. Ши, ын тот тимпул рэзбоюлуй, а луат Села ши а нумит-о Йоктеел, нуме пе каре л-а пэстрат пынэ ын зиуа де азь.
8Тада посла Амасија посланике к Јоасу, сину Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и рече: Дођи да се огледамо.
8Атунч, Амация а тримис ниште соль ла Иоас, фиул луй Иоахаз, фиул луй Иеху, ымпэратул луй Исраел, сэ-й спунэ: „Вино сэ не ведем фаца!”
9А Јоас, цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену; али наиђе зверје ливанско, и изгази трн.
9Ши Иоас, ымпэратул луй Исраел, а тримис сэ спунэ луй Амация, ымпэратул луй Иуда: „Спинул дин Либан а тримис сэ спунэ чедрулуй дин Либан: ‘Дэ пе фийкэ-та де невастэ фиулуй меу!’ Ши фяреле сэлбатиче дин Либан ау трекут ши ау кэлкат спинул ын пичоаре.
10Побио си Едомце, па се понесе срце твоје; хвали се, и седи код куће своје; зашто би се заплитао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?
10Ай бэтут пе едомиць ши а ынчепут сэ ци се ыналце инима. Букурэ-те май бине де слава та ши стай акасэ. Пентру че сэ стырнешть ун рэу каре ар адуче кэдеря та ши а луй Иуда?”
11Али не послуша Амасија; и подиже се Јоас, цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудином.
11Дар Амация ну л-а аскултат. Ши Иоас, ымпэратул луй Исраел, с-а суит ши шь-ау вэзут фаца ел ши Амация, ымпэратул луй Иуда, ла Бет-Шемешул луй Иуда.
12Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки к свом шатору.
12Иуда а фост бэтут де Исраел ши а фуӂит фиекаре ын кортул сэу.
13А Амасију, цара Јудиног, сина Јоаса сина Охозијиног, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу; потом дође у Јерусалим и обори зид јерусалимски од врата Јефремових до врата на углу четири стотине лаката.
13Иоас, ымпэратул луй Исраел, а принс ла Бет-Шемеш пе Амация, ымпэратул луй Иуда, фиул луй Иоас, фиул луй Ахазия. Апой а венит ла Иерусалим ши а фэкут о спэртурэ де патру суте де коць ын зидул Иерусалимулуй, де ла Поарта луй Ефраим пынэ ла Поарта Унгюлуй.
14И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царевог, и таоце, па се врати у Самарију.
14А луат тот аурул ши арӂинтул ши тоате васеле каре се афлау ын Каса Домнулуй ши ын вистиерииле касей ымпэратулуй; а луат ши остатичь ши с-а ынторс ын Самария.
15А остала дела Јоасова, што је учинио, и јунаштва његова, и како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
15Челелалте фапте але луй Иоас, че а фэкут ел, испрэвиле луй ши рэзбоюл пе каре л-а авут ку Амация, ымпэратул луй Иуда, ну сунт скрисе оаре ын Картя Кроничилор ымпэрацилор луй Исраел?
16И почину Јоас код отаца својих, и би погребен у Самарији код царева Израиљевих, а на његово се место зацари Јеровоам, син његов.
16Иоас а адормит ку пэринций сэй ши а фост ынгропат ла Самария, ку ымпэраций луй Исраел. Ши ын локул луй а домнит фиул сэу Иеробоам.
17Амасија пак, син Јоасов цар Јудин, поживе петнаест година по смрти Јоаса сина Јоахазовог, цара Израиљевог.
17Амация, фиул луй Иоас, ымпэратул луй Иуда, а трэит чинчспрезече ань дупэ моартя луй Иоас, фиул луй Иоахаз, ымпэратул луй Исраел.
18А остала дела Амасијина нису ли записана у дневнику царева Јудиних?
18Челелалте фапте але луй Амация ну сунт скрисе оаре ын Картя Кроничилор ымпэрацилор луй Иуда?
19И дигоше буну на њ у Јерусалиму, те побеже у Лахис, а они послаше за њим у Лахис и убише га онде.
19Ымпотрива луй с-а фэкут о унелтире ла Иерусалим. Ел а фуӂит ла Лакис, дар л-ау урмэрит ши ла Лакис, унде л-ау оморыт.
20А оданде га донесоше на коњима, и би погребен у Јерусалиму код отаца својих у граду Давидовом.
20Л-ау дус пе кай ши а фост ынгропат ла Иерусалим ку пэринций сэй, ын четатя луй Давид.
21Тада сав народ Јудин узе Азарију, коме беше шеснаест година, и зацарише га на место оца његовог Амасије.
21Ши тот попорул луй Иуда а луат пе Азария, ын вырстэ де шайспрезече ань, ши л-а пус ымпэрат ын локул татэлуй сэу, Амация.
22Он сазида Елат повративши га Јуди пошто цар почину код отаца својих.
22Азария а зидит ярэшь Елатул ши л-а адус дин ноу суб стэпыниря луй Иуда, дупэ че а адормит ымпэратул ку пэринций сэй.
23Године петнаесте царовања Амасије сина Јоасовог над Јудом, зацари се Јеровоам, син Јоасов над Израиљем у Самарији, и царова четрдесет и једну годину.
23Ын ал чинчспрезечеля ан ал луй Амация, фиул луй Иоас, ымпэратул луй Иуда, а ынчепут сэ домняскэ ла Самария Иеробоам, фиул луй Иоас, ымпэратул луй Исраел. А домнит патрузечь ши уну де ань.
24И чињаше што је зло пред Господом и не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља.
24Ел а фэкут че есте рэу ынаинтя Домнулуй; ну с-а абэтут де ла ничунул дин пэкателе луй Иеробоам, фиул луй Небат, каре фэкусе пе Исраел сэ пэкэтуяскэ.
25Он поврати међе Израиљеве од Емата до мора уз поље, по речи Господа Бога Израиљевог, коју рече преко слуге свог Јоне сина Аматијевог, пророка из Гетефера.
25А луат ынапой хотареле луй Исраел, де ла интраря Хаматулуй пынэ ла маря кымпией, дупэ кувынтул пе каре-л ростисе Домнул Думнезеул луй Исраел прин робул Сэу Иона, пророкул, фиул луй Амитай, дин Гат-Хефер.
26Јер Господ виде да је у љутој невољи Израиљ, и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног, и да нема никога да помогне Израиљу.
26Кэч Домнул а вэзут кэ неказул луй Исраел ажунсесе пря маре, а вэзут ши стрымтораря ын каре се афлау ши робий, ши оамений слобозь, фэрэ сэ фие чинева каре сэ винэ ын ажуторул луй Исраел.
27И не беше рекао Господ да затре име Израиљево под небом; зато их избави преко Јеровоама, сина Јоасовог.
27Домнул ну хотэрысе сэ штяргэ нумеле луй Исраел де суб черурь ши й-а избэвит прин Иеробоам, фиул луй Иоас.
28А остала дела Јеровоамова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао и како је повратио Дамаск и Емат од Јуде Израиљу, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
28Челелалте фапте але луй Иеробоам, тот че а фэкут ел, испрэвиле луй ла рэзбой ши кум а адус ярэшь суб стэпыниря луй Исраел Дамаскул ши Хаматул, каре фусесерэ але луй Иуда, ну сунт скрисе оаре тоате ачестя ын Картя Кроничилор ымпэрацилор луй Исраел?
29Потом почину Јеровоам код отаца својих, царева Израиљевих, а на његово се место зацари Захарија, син његов.
29Иеробоам а адормит ку пэринций сэй, ку ымпэраций луй Исраел. Ши, ын локул луй, а домнит фиул сэу Захария.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.