2. Цареви 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А треће године царовања Осије сина Илиног над Израиљем зацари се Језекија син Ахазов над Јудом.
1Ын ал трейля ан ал луй Осея, фиул луй Ела, ымпэратул луй Исраел, а ынчепут сэ домняскэ Езекия, фиул луй Ахаз, ымпэратул луй Иуда.
2Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Авија, кћи Захаријина.
2Авя доуэзечь ши чинч де ань кынд а ажунс ымпэрат ши а домнит доуэзечь ши ноуэ де ань ла Иерусалим. Мама са се кема Аби, фата луй Захария.
3И чињаше што је право пред Господом сасвим као што је чинио Давид, отац његов.
3Ел а фэкут че есте плэкут ынаинтя Домнулуй, ынтокмай кум фэкусе татэл сэу Давид.
4Он обори висине, и изломи ликове и исече лугове, и разби змију од бронзе, коју беше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан.
4А ындепэртат ынэлцимиле, а сфэрымат стылпий идолешть, а тэят астартееле ши а сфэрымат ын букэць шарпеле де арамэ пе каре-л фэкусе Мойсе, кэч копиий луй Исраел арсесерэ пынэ атунч тэмые ынаинтя луй: ыл нумяу Нехуштан.
5Уздаше се у Господа Бога Израиљевог, и не би таквог између свих царева Јудиних после њега ни пре њега.
5Ел шь-а пус ынкредеря ын Домнул Думнезеул луй Исраел; ши, динтре тоць ымпэраций луй Иуда каре ау венит дупэ ел сау каре ау фост ынаинте де ел, н-а фост ничунул ка ел.
6Јер приону за Господа, не одступи од Њега, него држа заповести које заповеди Господ Мојсију.
6Ел с-а алипит де Домнул, ну с-а абэтут де ла Ел ши а пэзит порунчиле пе каре ле дэдусе луй Мойсе Домнул.
7И Господ беше с њим; куда год иђаше напредоваше; и одметну се од цара асирског, те му не би слуга.
7Ши Домнул а фост ку Езекия, каре а избутит ын тот че а фэкут. Ел с-а рэскулат ымпотрива ымпэратулуй Асирией ши ну й-а май фост супус.
8Он поби Филистеје до Газе и међе њене, од куле стражарске до града озиданог.
8А бэтут пе филистень пынэ ла Газа ши ле-а пустиит цинутул, де ла тоате турнуриле де пазэ пынэ ла четэциле ынтэрите.
9А четврте године царовања Језекијиног, а то је седма година царовања Осије сина Илиног над Израиљем, подиже се Салманасар цар асирски на Самарију, и опколи је.
9Ын ал патруля ан ал ымпэратулуй Езекия, каре ера ал шаптеля ан ал луй Осея, фиул луй Ела, ымпэратул луй Исраел, Салманасар, ымпэратул Асирией, с-а суит ымпотрива Самарией ши а ымпресурат-о.
10И после три године узе је; шесте године царовања Језекијиног, а девете године царовања Осијиног над Израиљем, би узета Самарија.
10Дупэ трей ань а луат-о, ын ал шаселя ан ал луй Езекия, каре ера ал ноуэля ан ал луй Осея, ымпэратул луй Исраел – атунч а фост луатэ Самария.
11И одведе цар асирски Израиљце у Асирију и насели их у Алају и у Авору на води Гозану и по градовима мидским.
11Ымпэратул Асирией а дус пе Исраел роб ын Асирия ши л-а ашезат ла Халах ши Хабор, лынгэ рыул Гозан, ши ын четэциле мезилор,
12Јер не слушаше глас Господа Бога свог и преступаше завет Његов, све што им је заповедио Мојсије слуга Господњи, не слушаше нити творише.
12пентру кэ н-аскултасерэ де гласул Домнулуй Думнезеулуй лор ши кэлкасерэ легэмынтул Луй; пентру кэ нич н-аскултасерэ, нич ну ымплинисерэ тот че порунчисе Мойсе, робул Домнулуй.
13А четрнаесте године царовања Језекијиног подиже се Сенахирим, цар асирски на све тврде градове Јудине, и узе их.
13Ын ал пайспрезечеля ан ал ымпэратулуй Езекия, Санхериб, ымпэратул Асирией, с-а суит ымпотрива тутурор четэцилор ынтэрите дин Иуда ши а пус стэпынире пе еле.
14Тада Језекија, цар Јудин посла у Лахис к цару асирском и поручи му: Згрешио сам; врати се од мене, шта год наметнеш на ме носићу. А цар асирски наметну на Језекију, цара Јудиног, триста таланата сребра и тридесет таланата злата.
14Езекия, ымпэратул луй Иуда, а тримис сэ спунэ ымпэратулуй Асирией ла Лакис: „Ам грешит! Депэртязэ-те де мине. Че вей пуне асупра мя, вой пурта.” Ши ымпэратул Асирией а черут луй Езекия, ымпэратул луй Иуда, трей суте де таланць де арӂинт ши трейзечь де таланць де аур.
15И даде цар Језекија све сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама царског двора.
15Езекия а дат тот арӂинтул каре се афла ын Каса Домнулуй ши ын вистиерииле касей ымпэратулуй.
16У то време цар Језекија раскопа врата на цркви Господњој и прагове које сам беше оковао, и даде цару асирском.
16Атунч а луат Езекия, ымпэратул луй Иуда, ши а дат ымпэратулуй Асирией аурул ку каре акоперисе ушиле ши ушорий Темплулуй Домнулуй.
17Али цар асирски посла Тартана и Равсариса и Равсака из Лахиса к цару Језекији у Јерусалим с великом војском; и они се подигоше и дођоше у Јерусалим; и подигавши се и дошавши стадоше код јаза горњег језера, који је покрај пута у пољу бељаревом.
17Ымпэратул Асирией а тримис дин Лакис ла Иерусалим, ла ымпэратул Езекия, пе Тартан, пе Раб-Сарис ши пе Рабшаке ку о оштире путерникэ. С-ау суит ши ау ажунс ла Иерусалим. Кынд с-ау суит ши ау ажунс, с-ау оприт ла каналул де апэ ал язулуй де сус, пе друмул каре дуче ын огорул ынэлбиторулуй.
18И стадоше викати цара. Тада дође к њима Елијаким, син Хелкијин, који беше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар.
18Ау кемат пе ымпэрат, ши Елиаким, фиул луй Хилкия, май-мареле песте каса ымпэратулуй, с-а дус ла ей ку Шебна, логофэтул, ши ку Иоах, фиул луй Асаф, архиварул.
19И рече им Равсак: Кажите цару Језекији: Овако каже велики цар, цар асирски: Каква је то узданица, у коју се уздаш?
19Рабшаке ле-а зис: „Спунець луй Езекия: ‘Аша ворбеште мареле ымпэрат, ымпэратул Асирией: «Че есте ынкредеря ачаста пе каре те бизуешть?
20Ти велиш, али су празне речи, да имаш савета и силе за рат. У шта се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?
20Ту ай зис: ‹Пентру рэзбой требуе кибзуинцэ ши путере.› Дар ачестя сунт доар ворбе ын вынт. Ын чине дар ць-ай пус ынкредеря де те-ай рэскулат ымпотрива мя?
21Гле, уздаш се у Мисир, у штап од трске сломљене, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; такав је Фараон цар мисирски свима који се уздају у њ.
21Ятэ, ай пус-о ын Еӂипт, ай луат ын ажутор трестия ачея фрынтэ, каре ынцяпэ ши стрэпунӂе мына орькуй се сприжинэ пе еа: аша есте Фараон, ымпэратул Еӂиптулуй, пентру тоць чей че се ынкред ын ел.
22Ако ли ми кажете: Уздамо се у Господа Бога свог; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповедио Јуди и Јерусалиму: Пред овим олтаром клањајте се у Јерусалиму.
22Поате кэ ымь вець спуне: ‹Ын Домнул Думнезеул ностру не ынкредем.› Дар ну есте Ел Ачела але кэруй ынэлцимь ши алтаре ле-а ындепэртат Езекия, зикынд луй Иуда ши Иерусалимулуй: ‹Сэ вэ ынкинаць ынаинтя алтарулуй ачестуя ла Иерусалим›?»’
23Хајде, затеци се мом господару, цару асирском; и даћу ти две хиљаде коња, ако можеш добавити који ће јахати на њима.
23Акум фэ о ынвоялэ ку стэпынул меу, ымпэратул Асирией: ыць вой да доуэ мий де кай, сэ ведем дакэ поць дин партя та сэ дай атыця кэлэрець ка сэ ынкалече пе ей.
24Како ћеш дакле одбити и једног војводу између најмањих слугу господара мог? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.
24Ши кум ай путя ындепэрта о кэпетение дин чей май мичь служиторь ай стэпынулуй меу? Ыць пуй ынкредеря ын Еӂипт пентру каре ши кэлэрець.
25Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово место да га затрем? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу, и затри је.
25Де алтфел, оаре фэрэ воя Домнулуй м-ам суит еу ымпотрива ачестуй лок, ка сэ-л нимическ? Домнул мь-а зис: ‘Суе-те ымпотрива цэрий ачестея ши нимичеште-о.’”
26Тада Елијаким, син Хелкијин и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим сирски, јер разумемо, а немој нам говорити јудејски да слуша народ на зиду.
26Елиаким, фиул луй Хилкия, Шебна ши Иоах ау зис луй Рабшаке: „Ворбеште робилор тэй ын лимба арамаикэ, фииндкэ о ынцелеӂем; ну не ворби ын лимба иудаикэ, ын аузул попорулуй де пе зид.”
27А Равсак им рече: Еда ли ме је господар мој послао ка господару твом или к теби да кажем ове речи? Није ли к тим људима, што седе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?
27Рабшаке ле-а рэспунс: „Оаре стэпынулуй тэу ши цие м-а тримис стэпынул меу сэ спун ачесте ворбе? Оаре ну ачестор оамень каре стау пе зид сэ-шь мэнынче балега ши сэ-шь бя удул ку вой?”
28Тада стаде Равсак и повика гласно јудејски, и рече говорећи: Чујте реч великог цара, цара асирског.
28Атунч, Рабшаке, ынаинтынд, а стригат ку глас таре ын лимба иудаикэ ши а зис: „Аскултаць кувынтул марелуй ымпэрат, ымпэратул Асирией!
29Овако каже цар: Немојте да вас вара Језекија; јер вас не може избавити из моје руке.
29Аша ворбеште ымпэратул: ‘Сэ ну вэ ыншеле Езекия, кэч ну ва путя сэ вэ избэвяскэ дин мына мя.
30Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, и овај се град неће дати у руке цару асирском.
30Сэ ну вэ факэ Езекия сэ вэ ынкредець ын Домнул зикынд: «Домнул не ва избэви ши четатя ачаста ну ва фи датэ ын мыниле ымпэратулуй Асирией.»’
31Не слушајте Језекије; јер овако каже цар асирски: Учините мир са мном, и ходите к мени па једите сваки са свог чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из свог студенца.
31Н-аскултаць де Езекия, кэч аша ворбеште ымпэратул Асирией: ‘Фачець паче ку мине, супунеци-вэ мие ши фиекаре дин вой ва мынка дин вия луй ши дин смокинул луй, фиекаре ва бя апэ дин фынтына луй
32Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хлебом и виноградима, у земљу обилну маслином и уљем и медом, па ћете живети и нећете изгинути. Не слушајте Језекије, јер вас вара говорећи: Господ ће нас избавити.
32пынэ вой вени ши вэ вой дуче ынтр-о царэ ка а воастрэ, ынтр-о царэ ку грыу ши ку вин, о царэ ку пыне ши вий, о царэ ку мэслинь де унтделемн ши мьере ши вець трэи, ши ну вець мури. Н-аскултаць дар де Езекия, каре вэ амэӂеште зикынд: «Домнул не ва избэви.»
33Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара асирског?
33Оаре думнезеий нямурилор ау избэвит ей, фиекаре цара луй, дин мына ымпэратулуй Асирией?
34Где су богови ематски и арфадски? Где су богови сефарвимски, енски и авски? Јесу ли избавили Самарију из мојих руку?
34Унде сунт думнезеий Хаматулуй ши Арпадулуй? Унде сунт думнезеий Сефарваимулуй, Хеней ши Ивей? Ау избэвит ей Самария дин мына мя?
35Који су између свих богова ових земаља избавили земљу своју из моје руке? А Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?
35Каре динтре тоць думнезеий ачестор цэрь шь-а избэвит цара дин мына мя, пентру ка ши Домнул сэ избэвяскэ Иерусалимул дин мына мя?’”
36Али народ ћуташе, и не одговорише му ни речи, јер цар беше заповедио и рекао: Не одговарајте му.
36Попорул а тэкут ши ну й-а рэспунс о ворбэ, кэч ымпэратул дэдусе порунка ачаста: „Сэ ну-й рэспундець.”
37Тада Елијаким, син Хелкијин, који беше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му речи Равсакове.
37Ши Елиаким, фиул луй Хилкия, кэпетения касей ымпэратулуй, Шебна, логофэтул, ши Иоах, фиул луй Асаф, скрииторул, ау венит ла Езекия ку хайнеле сфышияте ши й-ау спус кувинтеле луй Рабшаке.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.