2. Цареви 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тада посла цар, те се скупише к њему све старешине Јудине и јерусалимске.
1Ымпэратул Иосия а стрынс ла ел пе тоць бэтрыний луй Иуда ши ай Иерусалимулуй.
2И отиде цар у дом Господњи и с њим сви људи из земљи Јудине и сви Јерусалимљани и свештеници и пророци и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем.
2Апой с-а суит ын Каса Домнулуй, ку тоць бэрбаций луй Иуда ши ку тоць локуиторий Иерусалимулуй, преоций, пророчий ши тот попорул, де ла чел май мик пынэ ла чел май маре. А читит ынаинтя лор тоате кувинтеле дин картя легэмынтулуй, пе каре о гэсисерэ ын Каса Домнулуй.
3И цар стојећи код ступа учини завет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом, вршећи речи тог завета написане у тој књизи. И сав народ приста на завет.
3Ымпэратул стэтя пе скаунул луй ымпэрэтеск ши а фэкут легэмынт ынаинтя Домнулуй, ындаторинду-се сэ урмезе пе Домнул ши сэ пэзяскэ порунчиле, ынвэцэтуриле ши леӂиле Луй дин тоатэ инима ши дин тот суфлетул луй, ка сэ ымплиняскэ астфел кувинтеле легэмынтулуй ачестуя, скрисе ын картя ачаста. Ши тот попорул а интрат ын легэмынт.
4Тада заповеди цар Хелкији, поглавару свештеничком и свештеницима другог реда и онима који чуваху врата, да изнесу из цркве Господње све ствари које беху начињене Валу и гају и свој војсци небеској; и спали их иза Јерусалима у пољу кедронском, и однесе пепео од њих у Ветиљ.
4Ымпэратул а порунчит марелуй преот Хилкия, преоцилор де ал дойля рынд ши челор че пэзяу прагул сэ скоатэ дин Темплул Домнулуй тоате скулеле каре фусесерэ фэкуте пентру Баал, пентру Астартея ши пентру тоатэ оштиря черурилор ши ле-а арс афарэ дин Иерусалим, ын огоареле Кедронулуй, ши а пус сэ ле дукэ ченуша ла Бетел.
5И сврже свештенике идолске које беху поставили цареви Јудини да каде по висинама у градовима Јудиним и око Јерусалима тако и оне који кађаху Валу, сунцу и месецу и звездама и свој војсци небеској.
5А изгонит пе преоций идолилор, пушь де ымпэраций луй Иуда сэ ардэ тэмые пе ынэлцимь ын четэциле луй Иуда ши ын ымпрежуримиле Иерусалимулуй, ши пе чей че адучяу тэмые луй Баал, соарелуй, луний, зодиилор ши ынтреӂий оштирь а черурилор.
6И изнесе гај из дома Господњег иза Јерусалима на поток Кедрон, и спали га на потоку Кедрону и сатре у прах, и просу прах на гробове синова народних.
6А скос дин Каса Домнулуй идолул Астартеей ши л-а дус афарэ дин Иерусалим, ла пырыул Кедрон; л-а арс ла пырыул Кедрон ши л-а префэкут ын ченушэ, яр ченуша й-а арункат-о пе морминтеле копиилор попорулуй.
7И поквари куће курварске које беху у дому Господњем, у којима жене ткаху застираче за гај.
7А дэрымат каселе содомицилор каре ерау ын Каса Домнулуй ши унде фемеиле ымплетяу кортурь пентру Астартея.
8И доведавши све свештенике из градова Јудиних оскврни висине где кађаху свештеници од Геве до Вирсавеје, и поквари висине на вратима, и која беше на уласку на вратима Исуса заповедника градског налево од врата градских.
8А адус пе тоць преоций дин четэциле луй Иуда; а пынгэрит ынэлцимиле унде ардяу преоций тэмые, де ла Геба пынэ ла Беер-Шеба, ши а дэрымат ынэлцимиле де ла порць, чя каре ера ла интраря порций луй Иосуа, кэпетения четэций, ши чя каре ера ла стынга порций четэций.
9Али свештеници оних висина не приступаху к олтару Господњем у Јерусалиму, него јеђаху пресне хлебове међу браћом својом.
9Тотушь преоций ынэлцимилор ну се суяу ла алтарул Домнулуй ын Иерусалим, чи мынкау азиме ын мижлокул фрацилор лор.
10Оскврни и Тофет, који беше у долини синова Еномових, да не би нико више водио сина свог ни кћери своје кроз огањ Молоху.
10Ымпэратул а пынгэрит Тофетул, ын валя фиилор луй Хином, ка нимень сэ ну-шь май трякэ фиул сау фийка прин фок ын чинстя луй Молох.
11И уклони коње које беху поставили цареви Јудини сунцу од уласка у дом Господњи до куће Натан-Мелеха дворанина, која беше у Фаруриму; а кола сунчана сажеже огњем.
11А ындепэртат де ла интраря Касей Домнулуй каий пе каре ымпэраций луй Иуда ый ынкинасерэ соарелуй, лынгэ одая дрегэторулуй Нетан-Мелек, каре локуя ын махала, ши а арс ын фок кареле соарелуй.
12И олтаре на крову собе Ахазове, које беху начинили цареви Јудини, и олтаре које беше начинио Манасија у оба трема дома Господњег, поквари цар, и узевши их оданде баци прах од њих у поток Кедрон.
12Ымпэратул а дэрымат алтареле де пе акоперишул одэий де сус а луй Ахаз, пе каре ле фэкусерэ ымпэраций луй Иуда, ши алтареле пе каре ле фэкусе Манасе ын челе доуэ курць але Касей Домнулуй; дупэ че ле-а сфэрымат ши ле-а луат де аколо, ле-а арункат цэрына ын пырыул Кедрон.
13И висине према Јерусалиму с десне стране на гори маслинској, које беше начинио Соломун, цар Израиљев Астароти гаду сидонском и Хемосу гаду моавском и Мелхому гаду синова Амонових, оскврни цар.
13Ымпэратул а пынгэрит ынэлцимиле каре ерау ын фаца Иерусалимулуй, пе партя дряптэ а Мунтелуй Перзэрий, ши пе каре ле зидисе Соломон, ымпэратул луй Исраел, Астартеей, урычуня сидониенилор, луй Кемош, урычуня Моабулуй, ши луй Милком, урычуня фиилор луй Амон.
14И изломи ликове и исече гајеве, и места њихова напуни костију људских.
14А сфэрымат стылпий идолешть ши а дэрымат астартееле, ши локул лор л-а умплут ку оасе оменешть.
15И олтар, који беше у Ветиљу, висину, коју беше начинио Јеровоам, син Наватов, који наведе на грех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину сатре је у прах, и спали гај.
15А дэрымат ши алтарул де ла Бетел ши ынэлцимя фэкутэ де Иеробоам, фиул луй Небат, каре фэкусе пе Исраел сэ пэкэтуяскэ; а арс ынэлцимя ши а префэкут-о ын цэрынэ ши а арс идолул Астартеей.
16И обазревши се Јосија виде гробове који беху онде на гори, и посла те извадише кости из гробова, и сажеже их на олтару и оскврни га, по речи Господњој, коју рече човек Божји, који напред каза те ствари.
16Иосия, ынторкынду-се ши вэзынд морминтеле каре ерау аколо ын мунте, а тримис сэ я оаселе дин морминте ши ле-а арс пе алтар ши л-а пынгэрит, дупэ кувынтул Домнулуй ростит прин омул луй Думнезеу каре вестисе ачесте лукрурь.
17И рече: Какав је оно споменик што видим? Рекоше му грађани: Оно је гроб човека Божијег који дође из Јуде и напред каза то што си учинио на олтару у Ветиљу.
17Ел а зис: „Че есте мормынтул ачеста пе каре-л вэд?” Оамений дин четате й-ау рэспунс: „Есте мормынтул омулуй луй Думнезеу каре а венит дин Иуда ши а стригат ымпотрива алтарулуй дин Бетел лукруриле ачестя пе каре ле ымплинешть ту.”
18А он рече: Оставите га, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости његове с костима оног пророка који дође из Самарије.
18Ши ел а зис: „Лэсаци-л; нимень сэ ну-й миште оаселе!” Астфел, ау пэстрат оаселе луй ымпреунэ ку але пророкулуй каре венисе дин Самария.
19И све домове висина по градовима самаријским које начинише цареви Израиљеви гневећи Господа, поквари Јосија; и учини с њима све онако како учини у Ветиљу.
19Иосия а май ынлэтурат тоате темплеле идолешть але ынэлцимилор каре се афлау ын четэциле Самарией ши пе каре ле фэкусерэ ымпэраций луй Исраел ка сэ мыние пе Домнул; а фэкут ку еле ынтокмай кум фэкусе ын Бетел.
20И покла све свештенике висина, који беху онуда, на олтарима, и сажеже кости људске на њима; потом се врати у Јерусалим.
20А ынжунгият пе алтаре пе тоць преоций ынэлцимилор каре ерау аколо ши а арс пе еле оасе де оамень. Апой с-а ынторс ла Иерусалим.
21Тада заповеди цар свему народу говорећи: Празнујте пасху Господу Богу свом, као што пише у књизи заветној.
21Ымпэратул а дат урмэтоаря порункэ ынтрегулуй попор: „Прэзнуиць Паштеле ын чинстя Домнулуй Думнезеулуй востру, кум есте скрис ын ачастэ карте а легэмынтулуй.”
22Јер не би празнована овако пасха од времена судија које судише Израиљу и за све време царева Израиљевих и царева Јудиних.
22Паште ка ачестя ну се прэзнуисерэ дин время кынд жудекау жудекэторий пе Исраел ши ын тот тимпул ымпэрацилор луй Исраел ши ымпэрацилор луй Иуда.
23Као што би осамнаесте године цара Јосије празнована пасха Господу у Јерусалиму.
23Чи абя ын ал оптспрезечеля ан ал ымпэратулуй Иосия с-ау прэзнуит ачесте Паште ын чинстя Домнулуй, ла Иерусалим.
24И оне што се договарају с духовима и врачаре, и ликове и гадне богове и све гадове који се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму истреби Јосија да изврши речи закона написане у књизи коју нађе Хелкија свештеник у дому Господњем.
24Май мулт, Иосия а стырпит пе чей че кемау духуриле, пе чей че спуняу вииторул, терафимий, идолий ши тоате урычуниле каре се ведяу ын цара луй Иуда ши ла Иерусалим, ка сэ ымплиняскэ астфел кувинтеле леӂий скрисе ын картя пе каре о гэсисе преотул Хилкия ын Каса Домнулуй.
25Ни пре њега не беше таквог цара, који би се обратио ка Господу свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом, сасвим по закону Мојсијевом, нити после њега наста такав као он.
25Ынаинте де Иосия, н-а фост ничун ымпэрат каре сэ се ынтоаркэ ла Домнул ка ел, дин тоатэ инима, дин тот суфлетул ши дин тоатэ путеря луй, ынтокмай дупэ тоатэ леӂя луй Мойсе, ши, кяр дупэ ел, н-а фост ничунул ка ел.
26Али се Господ не поврати од жестине великог гнева свог, којом се беше распалио гнев Његов на Јуду за све дражење којим Га беше дражио Манасија.
26Тотушь Домнул ну С-а ынторс дин юцимя мынией Луй челей марь де каре ера апринс ымпотрива луй Иуда дин причина тутурор челор че фэкусе Манасе ка сэ-Л мыние.
27И рече Господ: и Јуду ћу одбацити од себе као што сам одбацио Израиља, и град ћу овај одбацити, који сам изабрао, Јерусалим, и дом, за који рекох: Ту ће бити име моје.
27Ши Домнул а зис: „Вой лепэда ши пе Иуда динаинтя Мя, кум ам лепэдат пе Исраел, ши вой лепэда четатя ачаста а Иерусалимулуй, пе каре о алесесем, ши каса деспре каре зисесем: ‘Аколо ва фи Нумеле Меу.’”
28А остала дела Јосијина и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?
28Челелалте фапте але луй Иосия ши тот че а фэкут ел ну сунт скрисе оаре ын Картя Кроничилор ымпэрацилор луй Иуда?
29У његово време изађе Фараон Нехаон, цар мисирски на цара асирског к реци Ефрату, и цар Јосија изађе преда њ, а он како га виде уби га у Мегидону.
29Пе время са, Фараон Неко, ымпэратул Еӂиптулуй, с-а суит ымпотрива ымпэратулуй Асирией, ла рыул Еуфратулуй. Ымпэратул Иосия й-а ешит ынаинте, ши Фараон л-а оморыт ла Мегидо кум л-а вэзут.
30И мртвог метнуше га слуге његове на кола, и одвезоше га из Мегидона у Јерусалим, и погребоше га у гробу његовом; и народ земаљски узе Јоахаза, сина Јосијиног, и помазаше га и зацарише га на место оца његовог.
30Служиторий луй л-ау луат морт ынтр-ун кар, л-ау адус дин Мегидо ла Иерусалим ши л-ау ынгропат ын мормынтул сэу. Ши попорул цэрий а луат пе Иоахаз, фиул луй Иосия: ей л-ау унс ши л-ау фэкут ымпэрат ын локул татэлуй сэу.
31Двадесет и три године беше Јоахазу кад поче царовати, и царова три месеца у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.
31Иоахаз авя доуэзечь ши трей де ань кынд с-а фэкут ымпэрат ши а домнит трей лунь ла Иерусалим. Мама са се кема Хамутал, фата луй Иеремия, дин Либна.
32Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како су чинили оци његови.
32Ел а фэкут че есте рэу ынаинтя Домнулуй, ынтокмай кум фэкусерэ пэринций луй.
33И свеза га Фараон Нехаон у Ривли, у земљи ематској да више не царује у Јерусалиму, и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата.
33Фараон Неко л-а пус ын ланцурь ла Рибла, ын цара Хаматулуй, ка сэ ну май домняскэ ла Иерусалим, ши а пус асупра цэрий о глоабэ де о сутэ де таланць де арӂинт ши де ун талант де аур.
34А царем постави Фараон Нехаон Елијакима, сина Јосијиног на место Јосије оца његовог, и преде му име Јоаким; а Јоахаза узе и отиде у Мисир, а он умре онде.
34Ши Фараон Неко а пус ымпэрат пе Елиаким, фиул луй Иосия, ын локул татэлуй сэу Иосия ши й-а скимбат нумеле ын Иоиаким. А луат пе Иоахаз, каре а мерс ын Еӂипт ши а мурит аколо.
35А оно сребро и злато даде Јоаким Фараону разрезавши на земљу да би дао новце по заповести Фараоновој, од сваког узимајући како беше цењен, сребро и злато по народу у земљи, да да Фараону Нехаону.
35Иоиаким а дат луй Фараон арӂинтул ши аурул, дар а требуит сэ пунэ бир асупра цэрий ка сэ скоатэ арӂинтул ачеста черут де Фараон; а хотэрыт партя фиекэруя ши а черут де ла попорул цэрий арӂинтул ши аурул пе каре требуя сэ-л дя луй Фараон Неко.
36Двадесет и пет година беше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Зевуда, кћи Федајева, из Руме.
36Иоиаким авя доуэзечь ши чинч де ань кынд а ажунс ымпэрат ши а домнит унспрезече ань ла Иерусалим. Мама са се кема Зебуда, фата луй Педая, дин Рума.
37А он чињаше што је зло пред Господом сасвим како су чинили оци његови.
37Ел а фэкут че есте рэу ынаинтя Домнулуй, ынтокмай кум фэкусерэ пэринций сэй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.