2. Цареви 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И говори Јелисије жени којој сина поврати у живот, и рече: Устани и иди с домом својим, и склони се где можеш; јер је Господ дозвао глад која ће доћи и бити на земљи седам година.
1Елисей а зис фемеий пе ал кэрей фиу ыл ынвиясе: „Скоалэ-те, ду-те, ту ши каса та, ши локуеште пентру о време унде вей путя, кэч Домнул ва тримите о фоамете де шапте ань песте царэ, ши фоаметя а ши ынчепут.”
2А жена уста, и учини како рече човек Божји, јер отиде с домом својим и оста у земљи филистејској седам година.
2Фемея с-а скулат ши а фэкут дупэ кувынтул омулуй луй Думнезеу: а плекат, еа ши каса ей, ши а локуит шапте ань ын цара филистенилор.
3А кад прође седам година, врати се жена из земље филистејске, и отиде да моли цара за кућу своју и за њиву своју.
3Дупэ шапте ань, фемея с-а ынторс дин цара филистенилор ши с-а дус сэ роаӂе пе ымпэрат пентру каса ши огорул ей.
4А цар говораше с Гијезијем, момком човека Божијег, и рече: Приповеди ми сва велика дела која је учинио Јелисије.
4Ымпэратул стэтя де ворбэ ку Гехази, служиторул омулуй луй Думнезеу, ши зичя: „Историсеште-мь, те рог, тоате лукруриле марь пе каре ле-а фэкут Елисей.”
5А кад он приповедаше цару како је мртвог оживео, гле, жена, којој је сина оживео, стаде молити цара за кућу своју и за њиву своју. А Гијезије рече: Господару мој, царе, ово је она жена и ово је син њен, ког је Јелисије оживео.
5Ши, пе кынд историся ымпэратулуй кум ынвиясе пе ун морт, токмай а венит фемея пе ал кэрей фиу ыл ынвиясе Елисей сэ роаӂе пе ымпэрат пентру каса ши огорул ей. Гехази а зис: „Ымпэрате, домнул меу, ятэ фемея ши ятэ фиул ей пе каре л-а ынвият Елисей.”
6Тада цар запита жену, и она му приповеди. И цар јој даде једног дворанина и рече му: Врати јој све што је њено и све приходе од њива од дана кад је оставила земљу све до сада.
6Ымпэратул а ынтребат пе фемее, ши еа й-а историсит фаптул. Апой ымпэратул й-а дат ун дрегэтор, кэруя й-а зис: „Везь сэ се дя ынапой тот че есте ал фемеий ачестея, ку тоате венитуриле огорулуй, дин зиуа кынд а пэрэсит цара ши пынэ акум!”
7После тога дође Јелисије у Дамаск, а цар сирски Вен-Адад беше болестан, и јавише му говорећи: Дошао је човек Божји овамо.
7Елисей с-а ынторс ла Дамаск. Бен-Хадад, ымпэратул Сирией, ера болнав. Ши л-ау ынштиинцат зикынд: „Омул луй Думнезеу а венит аич!”
8А цар рече Азаилу: Узми са собом дар и иди на сусрет човеку Божијем, и преко њега питај Господа хоћу ли оздравити од ове болести.
8Ымпэратул а зис луй Хазаел: „Я ку тине ун дар ши ду-те ынаинтя омулуй луй Думнезеу. Ынтрябэ прин ел пе Домнул ши зи: ‘Мэ вой тэмэдуи де боала ачаста?’”
9Тада отиде Азаило на сусрет њему понесавши дар, свакојаких добрих ствари из Дамаска натоварених на четрдесет камила; и дошавши стаде пред њим и рече: Син твој Вен-Адад цар сирски посла ме к теби говорећи: Хоћу ли оздравити од ове болести?
9Хазаел с-а дус ынаинтя луй Елисей, луынд ку ел ун дар – тот че ера май бун ын Дамаск: патрузечь де кэмиле ынкэркате. Кынд а ажунс, с-а ынфэцишат ынаинтя луй ши а зис: „Фиул тэу Бен-Хадад, ымпэратул Сирией, мэ тримите ла тине сэ те ынтреб: ‘Мэ вой тэмэдуи де боала ачаста?’”
10А Јелисије му рече: Иди, реци му: Оздравићеш; али ми је Господ показао да ће умрети.
10Елисей й-а рэспунс: „Ду-те ши спуне-й: ‘Те вей тэмэдуи’, мэкар кэ Домнул мь-а дескоперит кэ ва мури.”
11И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човек Божји.
11Омул луй Думнезеу шь-а пиронит привиря асупра луй Хазаел ши с-а уйтат цинтэ ла ел мултэ време, апой а плынс.
12А Азаило му рече: Што плаче господар мој? А он рече: Јер знам какво ћеш зло учинити синовима Израиљевим, градове ћеш њихове палити огњем, и младиће ћеш њихове сећи мачем, и децу ћеш њихову разбијати и трудне жене њихове растрзати.
12Хазаел а зис: „Пентру че плынӂе домнул меу?” Ши Елисей а рэспунс: „Пентру кэ штиу рэул пе каре-л вей фаче копиилор луй Исраел: вей пуне фок четэцилор ынтэрите але лор, вей учиде ку сабия пе тинерий лор, вей здроби пе прунчий лор ши вей спинтека пынтечеле фемеилор ынсэрчинате.”
13А Азаило рече: А шта је слуга твој, пас, да учини тако велику ствар? А Јелисије му рече: Показао ми је Господ да ћеш ти бити цар у Сирији.
13Хазаел а зис: „Дар че есте робул тэу, кынеле ачеста, ка сэ факэ лукрурь аша де марь?” Ши Елисей а зис: „Домнул мь-а дескоперит кэ вей фи ымпэрат ал Сирией.”
14Тада отишавши од Јелисија дође ка господару свом; а он му рече: Шта ти рече Јелисије? А он одговори: Рече ми да ћеш оздравити.
14Хазаел а плекат де ла Елисей ши с-а ынторс ла стэпынул сэу, каре й-а зис: „Че ць-а спус Елисей?” Ши ел а рэспунс: „Мь-а спус кэ те вей тэмэдуи!”
15Али сутрадан узе Азаило покривач и замочивши га у воду простре му по лицу, те умре. А на његово место зацари се Азаило.
15А доуа зи, Хазаел а луат о ынвелитоаре, пе каре а ынмуят-о ын апэ, ши а ынтинс-о пе фаца ымпэратулуй, каре а мурит. Ши, ын локул луй, а домнит Хазаел.
16Пете године царовања Јорама, сина Ахавовог над Израиљем, кад Јосафат беше цар Јудин, поче царовати Јорам, син Јосафатов цар Јудин.
16Ын ал чинчиля ан ал луй Иорам, фиул луй Ахаб, ымпэратул луй Исраел, а ынчепут сэ домняскэ Иорам, фиул луй Иосафат, ымпэратул луй Иуда.
17Имаше тридесет и две године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму.
17Авя трейзечь ши дой де ань кынд с-а фэкут ымпэрат ши а домнит опт ань ла Иерусалим.
18И хођаше путем царева Израиљевих, као што је чинио дом Ахавов; јер кћи Ахавова беше му жена, те он чињаше што је зло пред Господом.
18Ел а умблат ын каля ымпэрацилор луй Исраел, кум фэкусе каса луй Ахаб, кэч авя де невастэ пе о фатэ а луй Ахаб, ши а фэкут че есте рэу ынаинтя Домнулуй.
19Али Господ не хте затрти Јуде ради Давида слуге свог, као што му беше рекао да ће му дати видело између синова његових довека.
19Дар Домнул н-а воит сэ нимичяскэ пе Иуда, дин причина робулуй Сэу Давид, дупэ фэгэдуинца пе каре й-о фэкусе кэ-й ва да тотдяуна о луминэ принтре фиий сэй.
20За његовог времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и постави цара над собом.
20Пе время са, Едом с-а рэскулат ымпотрива стэпынирий луй Иуда ши ау пус ун ымпэрат песте ей.
21Зато отиде Јорам у Сир и сва кола његова с њим; и уста ноћу и удари на Едомце, који га беху опколили, и на заповеднике од кола, и побеже народ у своје шаторе.
21Иорам а трекут ла Цаир ку тоате кареле луй. Скулынду-се ноаптя, а бэтут пе едомиць, каре-л ынконжурау, ши пе кэпетенииле карелор, ши попорул а фуӂит ын кортурь.
22Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом, до данашњег дана. У исто време одметну се и Ливна.
22Рэскоала Едомулуй ымпотрива стэпынирий луй Иуда а цинут пынэ ын зиуа де азь. Либна с-а рэскулат тот ын ачелашь тимп.
23А остала дела Јорамова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?
23Челелалте фапте але луй Иорам ши тот че а фэкут ел ну сунт скрисе оаре ын Картя Кроничилор ымпэрацилор луй Иуда?
24И Јорам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом. А на његово се место зацари син његов Охозија.
24Иорам а адормит ку пэринций сэй ши а фост ынгропат ку пэринций сэй ын четатя луй Давид. Ши, ын локул луй, а домнит фиул сэу Ахазия.
25Године дванаесте царовања Јорама, сина Ахавовог, над Израиљем поче царовати Охозија син Јорамов, цар Јудин.
25Ын ал дойспрезечеля ан ал луй Иорам, фиул луй Ахаб, ымпэратул луй Исраел, а ынчепут сэ домняскэ Ахазия, фиул луй Иорам, ымпэратул луй Иуда.
26Имаше Охозија двадесет и две године кад се зацари, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му беше име Готолија, кћи Амрија цара Израиљевог.
26Ахазия авя доуэзечь ши дой де ань кынд а ажунс ымпэрат ши а домнит ун ан ла Иерусалим. Мама са се кема Аталия, фата луй Омри, ымпэратул луй Исраел.
27Он хођаше путем дома Ахавовог, и чињаше што је зло пред Господом, као дом Ахавов, јер беше зет дому Ахавовом.
27Ел а умблат ын каля касей луй Ахаб ши а фэкут че есте рэу ынаинтя Домнулуй, ка ши каса луй Ахаб, кэч ера ӂинереле касей луй Ахаб.
28Зато пође с Јорамом, сином Ахавовим, на војску на Азаила цара сирског у Рамот галадски; али Сирци разбише Јорама.
28Ел а мерс ку Иорам, фиул луй Ахаб, ла рэзбой ымпотрива луй Хазаел, ымпэратул Сирией, ла Рамот дин Галаад. Ши сириений ау рэнит пе Иорам.
29И врати се цар Јорам да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци у Рами, кад се бијаше с Азаилом, царем сирским; а Охозија, син Јорамов цар Јудин, отиде да види Јорама, сина Ахавовог у Језраелу, јер беше болестан.
29Ымпэратул Иорам с-а ынторс сэ се тэмэдуяскэ ла Изреел де рэниле пе каре и ле фэкусерэ сириений ла Рама, кынд се бэтя ымпотрива луй Хазаел, ымпэратул Сирией. Ахазия, фиул луй Иорам, ымпэратул луй Иуда, с-а коборыт сэ вадэ пе Иорам, фиул луй Ахаб, ла Изреел, пентру кэ ера болнав.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.