Плач Јеремијин 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Како обастре Господ облаком у гневу свом кћер сионску! Сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гнева свог!
1Вай, ын че ынтунечиме а арункат Домнул, ын мыния Луй, пе фийка Сионулуй! А азвырлит дин чер пе пэмынт подоаба луй Исраел ши ну Шь-а май адус аминте де скаунул пичоарелор Луй ын зиуа мынией Луй!
2Господ потре немилице све станове Јаковљеве, развали у гневу свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове.
2Домнул а нимичит фэрэ милэ тоате локуинцеле луй Иаков. Ын урӂия Луй, а дэрымат ынтэритуриле фийчей луй Иуда ши ле-а прэвэлит ла пэмынт; а фэкут де окарэ ымпэрэция ши кэпетенииле ей.
3Одби у жестоком гневу сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе.
3Ын мыния Луй апринсэ, а доборыт тоатэ путеря луй Исраел; Шь-а трас ынапой де ла ел дряпта ынаинтя врэжмашулуй ши а апринс ын Иаков о вэпае де фок каре мистуе тоате де жур ымпрежур.
4Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што беше драго очима; на шатор кћери сионске просу као огањ гнев свој.
4Шь-а ынкордат аркул ка ун врэжмаш, Шь-а ридикат дряпта ка ун асупритор ши а прэпэдит тот че ера плэкут привирилор; Шь-а вэрсат ка ун фок урӂия песте кортул фийчей Сионулуй.
5Господ поста као непријатељ; потре Израиља, потре све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад.
5Ка ун врэжмаш а ажунс Домнул: а нимичит пе Исраел, й-а дэрымат тоате палателе, й-а прэбушит ынтэритуриле ши а умплут пе фийка луй Иуда де жале ши суспин.
6Развали му ограду као врту; потре место састанцима његовим; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гнева свог одбаци цара и свештеника.
6Й-а пустиит кортул сфынт ка пе о грэдинэ, а нимичит локул адунэрий сале; Домнул а фэкут сэ се уйте ын Сион сэрбэториле ши Сабатул ши, ын мыния Луй нэпрасникэ, а лепэдат пе ымпэрат ши пе преот.
7Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник.
7Домнул Шь-а диспрецуит алтарул, Шь-а лепэдат Локашул Сэу чел Сфынт. А дат ын мыниле врэжмашулуй зидуриле палателор Сионулуй; ау рэсунат стригэтеле ын Каса Домнулуй ка ынтр-о зи де сэрбэтоаре.
8Господ науми да раскопа зид кћери сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа.
8Шь-а пус де гынд Домнул сэ дэрыме зидуриле фийчей Сионулуй; а ынтинс сфоара де мэсурат ши ну Шь-а трас мына пынэ ну ле-а нимичит. А куфундат ын жале ынтэритура ши зидуриле, каре ну май сунт, тоате, декыт ниште дэрымэтурь тристе.
9Утонуше у земљу врата њена, поломи и потре преворнице њене; цар њен и кнезови њени међу народима су; закона нема, и пророци њени не добијају утваре од Господа.
9Порциле ый сунт куфундате ын пэмынт; й-а нимичит ши рупт зэвоареле. Ымпэратул ши кэпетенииле сале сунт ынтре нямурь. Леӂе ну май ау ши кяр пророчий ну май примеск ничо ведение де ла Домнул.
10Старешине кћери сионске седе на земљи и ћуте, посуле су прахом главу и припасале кострет; обориле су к земљи главе своје девојке јерусалимске.
10Бэтрыний фийчей Сионулуй шед пе пэмынт ши так; шь-ау пресэрат цэрынэ пе кап, с-ау ынчинс ку сачь; фечоареле Иерусалимулуй ышь плякэ ла пэмынт капул.
11Ишчилеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мог, јер деца и која сисају обамиру на улицама градским.
11Ми с-ау сторс окий де лакримь, ымь ферб мэрунтаеле, ми се варсэ фикатул пе пэмынт дин причина прэпэдулуй фийчей попорулуй меу, дин причина копиилор ши прунчилор де цыцэ лешинаць пе улицеле четэций.
12Говоре матерама својим: Где је жито и вино? Обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих.
12Ей зичяу кэтре мамеле лор: „Унде есте пыне ши вин?” ши кэдяу лешинаць ка ниште рэниць пе улицеле четэций, ышь дэдяу суфлетул ла пептул мамелор лор.
13Кога ћу ти узети за сведока? С чим ћу те изједначити, кћери јерусалимска? Какву ћу ти прилику наћи, да те утешим, девојко, кћери сионска? Јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцелити?
13Ку че сэ те ымбэрбэтез ши ку че сэ те асемэн, фийка Иерусалимулуй? Ку чине сэ те пун алэтурь ши ку че сэ те мынгый, фечоарэ, фийка Сионулуй? Кэч рана та есте маре ка маря. Чине ва путя сэ те виндече?
14Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твог да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати.
14Пророчий тэй ць-ау пророчит ведений дешарте ши амэӂитоаре, ну ць-ау дат пе фацэ нелеӂюиря ка сэ абатэ астфел робия де ла тине, чи ць-ау фэкут пророчий минчиноасе ши ыншелэтоаре.
15Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју јерусалимском: То ли је град, за који говораху да је права лепота, радост свој земљи?
15Тоць трекэторий бат дин палме асупра та, шуерэ ши дау дин кап ымпотрива фийчей Иерусалимулуй ши зик: „Ачаста есте четатя деспре каре се зичя кэ есте чя май фрумоасэ ши букурия ынтрегулуй пэмынт?”
16Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: Прождресмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видесмо.
16Тоць врэжмаший тэй дескид гура ымпотрива та, флуерэ, скрышнеск дин динць ши зик: „Ам ынгицит-о! Да, ачаста есте зиуа пе каре о аштептам; ам ажунс-о ши о ведем!”
17Учини Господ шта науми, испуни реч своју, коју каза одавна; разори немилице и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим.
17Домнул а ынфэптуит че хотэрысе, а ымплинит кувынтул пе каре-л сорочисе де мултэ време, а нимичит фэрэ милэ; а фэкут дин тине букурия врэжмашулуй, а ынэлцат тэрия асуприторилор тэй!
18Виче срце њихово ка Господу: Зиде кћери сионске, проливај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зеница ока твог да не стаје.
18Инима лор стригэ кэтре Домнул: „Зид ал фийчей Сионулуй, варсэ зи ши ноапте широае де лакримь! Ну-ць да ничун рэгаз ши окюл тэу сэ ну айбэ одихнэ!
19Устани, вичи обноћ, у почетку страже, проливај срце своје као воду пред Господом, подижи к Њему руке своје за душу деце своје која обамиру од глади на угловима својих улица.
19Скоалэ-те ши ӂемь ноаптя, кынд ынчеп стрэжиле! Варсэ-ць инима ка ниште апэ ынаинтя Домнулуй! Ридикэ-ць мыниле спре Ел пентру вяца копиилор тэй, каре мор де фоаме ла тоате колцуриле улицелор!”
20Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, децу коју носе у наручју? Еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк?
20„Уйтэ-Те, Доамне, ши привеште! Куй й-ай фэкут Ту аша? Сэ мэнынче фемеиле родул пынтечелуй лор, прунчий дезмердаць де мыниле лор? Сэ фие мэчелэриць преоций ши пророчий ын Локашул чел Сфынт ал Домнулуй?
21Леже на земљи по улицама деца и старци, девојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гнева свог и поклао не жалећи.
21Копиий ши бэтрыний стау кулкаць пе пэмынт ын улице; фечоареле ши тинерий мей ау кэзут учишь де сабие; й-ай учис ын зиуа мынией Тале ши й-ай ынжунгият фэрэ милэ.
22Сазвао си као на празник страхоте моје од свуда, и у дан гнева Господњег нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби.
22Ай кемат гроаза дин тоате пэрциле песте мине, ка ла о зи де сэрбэтоаре. Ын зиуа мынией Домнулуй, н-а скэпат унул ши н-а рэмас ку вяцэ. Пе чей ынгрижиць ши крескуць де мине, ми й-а нимичит врэжмашул!”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.