Плач Јеремијин 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Како обастре Господ облаком у гневу свом кћер сионску! Сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гнева свог!
1Hono ʻikai ʻufiʻufi ʻe Sihova ʻae ʻofefine ʻo Saione ʻaki ʻae ʻao ʻi hono houhau! Pea fakahifo mei he langi ki māmani ʻae nāunau ʻo ʻIsileli, pea taʻemanatu ki hono tuʻunga vaʻe ʻi he ʻaho ʻo hono houhau!
2Господ потре немилице све станове Јаковљеве, развали у гневу свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове.
2Kuo folo hifo ʻe Sihova ʻae ngaahi nofoʻanga ʻo Sēkope, pea naʻe ʻikai te ne manavaʻofa; kuo ne holoki hifo ʻi hono houhau ʻae ngaahi potu mālohi ʻoe ʻofefine ʻo Siuta; kuo ne hifo ʻakinautolu ki he kelekele: kuo ne fakaʻuliʻi ʻae puleʻanga mo e ngaahi houʻeiki ʻo ia.
3Одби у жестоком гневу сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе.
3Kuo ne tutuʻu ʻi hono houhau lahi ʻae nifo kotoa pē ʻo ʻIsileli: kuo ne toʻo ʻa hono nima toʻomataʻu mei he ʻao ʻoe fili, pea ne vela kia Sēkope ʻo hangē ko e afi kakaha, ʻaia ʻoku fakaʻauha takatakai.
4Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што беше драго очима; на шатор кћери сионске просу као огањ гнев свој.
4Kuo ne teke ʻa ʻene kaufana ʻo hangē ha fili: naʻa ne tuʻu mai mo hono nima toʻomataʻu ʻo hangē ha fili, pea ne tāmateʻi ʻakinautolu kotoa pē naʻe hoihoifua ʻi he fale fehikitaki ʻoe ʻofefine ʻo Saione: naʻa ne lilingi hono houhau ʻo hangē ko e afi.
5Господ поста као непријатељ; потре Израиља, потре све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад.
5Naʻe hoko ʻa Sihova ke tatau mo e fili: kuo ne folo hifo ʻa ʻIsileli, kuo ne folo hifo ʻa hono ngaahi fale lelei kotoa pē: kuo ne maumauʻi ʻa hono ngaahi potu mālohi, pea kuo ne fakatupu ki he ʻofefine ʻo Saione ʻae mamahi mo e tangi.
6Развали му ограду као врту; потре место састанцима његовим; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гнева свог одбаци цара и свештеника.
6Pea kuo ne ʻave fakamālohi ʻa hono fale fehikitaki, ʻo hangē ko ha meʻa ʻoe ngoue: kuo ne fakaʻauha ʻae ngaahi potu ʻoe fakataha: kuo ngaohi ʻe Sihova ke ngalo ʻae ngaahi kātoanga mamafa mo e ngaahi ʻaho tapu ʻi Saione, pea kuo ne manuki ʻi hono houhau lahi ʻae tuʻi mo e taulaʻeiki.
7Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник.
7Kuo liʻaki ʻe Sihova ʻa hono feilaulauʻanga, kuo ne fehiʻa ki hono potu tapu, kuo ne tukuange ki he nima ʻoe fili ʻae ngaahi holisi ʻo hono ngaahi fale lelei; kuo nau mavava ʻi he fale ʻo Sihova, ʻo hangē ʻi he ʻaho ʻoe kātoanga mamafa.
8Господ науми да раскопа зид кћери сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа.
8Kuo finangalo ʻa Sihova ke maumau ʻae ʻā ʻoe ʻofefine ʻo Saione: kuo ne falō ha afo, naʻe ʻikai te ne taʻofi hono nima mei he fakaʻauha: ko ia naʻa ne ngaohi ʻae tanu mo e ʻā ke tangi; naʻa nau fakaʻaʻau ki mui fakataha.
9Утонуше у земљу врата њена, поломи и потре преворнице њене; цар њен и кнезови њени међу народима су; закона нема, и пророци њени не добијају утваре од Господа.
9Kuo ngalo hifo ʻi he kelekele ʻa hono ngaahi matapā: kuo ne fesiʻi mo maumauʻi hono ngaahi ʻakau songo; ʻoku ʻi he kakai Senitaile ʻa hono tuʻi mo hono houʻeiki: ʻoku ʻikai ha fono: ko ʻene kau palōfita foki ʻoku ʻikai ke kei ʻilo ha meʻa hā mai meia Sihova.
10Старешине кћери сионске седе на земљи и ћуте, посуле су прахом главу и припасале кострет; обориле су к земљи главе своје девојке јерусалимске.
10ʻOku nofo hifo ʻi he kelekele pea ʻoku longo pe ʻae kau mātuʻa ʻoe ʻofefine ʻo Saione: kuo nau pani efu ʻa honau ʻulu; kuo nau fakavala ʻaki ʻakinautolu ʻae tauangaʻa: ko e kau tāupoʻou ʻo Selūsalema ʻoku nau fakatōmapeʻe honau ʻulu ʻo aʻu ki he kelekele.
11Ишчилеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мог, јер деца и која сисају обамиру на улицама градским.
11ʻOku vaivai ʻi he loʻimata ʻa hoku mata, ʻoku ngaue hoku fatu, ʻoku lilingi hoku ʻate ki he kelekele, ko e meʻa ʻi he fakaʻauha ʻae ʻofefine ʻo hoku kakai; koeʻuhi ʻoku pongia ʻae tamaiki mo e kau valevale ʻi he ngaahi hala ʻoe kolo.
12Говоре матерама својим: Где је жито и вино? Обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих.
12ʻOku nau pehē ki heʻenau ngaahi faʻē, “Kofaʻā ʻae koane mo e uaine?” ʻI heʻenau pongia ʻo hangē ko e kau kafo ʻi he hala ʻoe kolo, ʻi he ʻaho ko ia, ʻaia naʻe lilingi ai ʻa honau laumālie ki he fatafata ʻo ʻenau ngaahi faʻē.
13Кога ћу ти узети за сведока? С чим ћу те изједначити, кћери јерусалимска? Какву ћу ти прилику наћи, да те утешим, девојко, кћери сионска? Јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцелити?
13Ko e hā te u ʻatu ke fakamoʻoni kiate koe? Ko e hā te u fakatātā ʻaki kiate koe ʻe ʻofefine ʻo Selūsalema? Ko e hā te u fakatatau mo koe, koeʻuhi ke u fakafiemālieʻi koe ʻe ʻofefine ʻo Saione? He ko hoʻo maumau ʻoku lahi ʻo hangē ko e lahi: ko hai ʻe fakamoʻui koe?
14Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твог да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати.
14Kuo ʻilo ʻe hoʻo kau palōfita ʻae ngaahi meʻa vaʻinga mo vale koeʻuhi ko koe: pea naʻe ʻikai te nau fakahā hoʻo kovi koeʻuhi ke fakaʻafeʻi hoʻo pōpula; ka kuo nau ʻilo koeʻuhi ko koe ʻae ngaahi kikite loi, mo ngaahi meʻa fakahē.
15Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју јерусалимском: То ли је град, за који говораху да је права лепота, радост свој земљи?
15ʻOku pasi kiate koe ʻakinautolu kotoa pē ʻoku ʻalu ange; ʻoku nau ʻisa mo kalokalo honau ʻulu ki he ʻofefine ʻo Selusalema, ʻo nau pehē, “Ko eni koā ʻae kolo ʻaia ʻoku ui ʻe he kakai ko e toulekeleka haohaoa, ko e fiefiaʻanga ʻo māmani kotoa pē?”
16Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: Прождресмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видесмо.
16Kuo fakamanga honau ngutu kiate koe ʻe ho kau fili kotoa pē: ʻoku nau ʻisa pea fengaiʻitaki ʻae nifo: ʻonau pehē, “Kuo tau folo hifo ia: ko e moʻoni ko eni ʻae ʻaho naʻa tau ʻamanaki ki ai kuo tau ʻilo, kuo tau mamata ai.”
17Учини Господ шта науми, испуни реч своју, коју каза одавна; разори немилице и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим.
17Kuo fai ʻe Sihova ʻaia naʻa ne filioʻi; kuo ne fakamoʻoni ki heʻene folofola ʻaia naʻa ne fekau ʻi he ngaahi ʻaho ʻi muʻa: kuo ne holoki hifo, pea naʻe ʻikai te ne manavaʻofa; pea kuo ne pule ke fiefia ho fili kiate koe, kuo ne fokotuʻu ki ʻolunga ʻae nifo ʻo ho kau fili.
18Виче срце њихово ка Господу: Зиде кћери сионске, проливај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зеница ока твог да не стаје.
18Naʻe tangi honau loto kia Sihova, ʻE ʻā ʻoe ʻofefine ʻo Saione, tuku ke tafe hifo ʻae ngaahi loʻimata ʻi he ʻaho mo e pō, ʻo hangē ha vaitafe: ʻoua naʻa ke malolō; ke ʻoua naʻa tuku ʻe ho kanoʻi mata.
19Устани, вичи обноћ, у почетку страже, проливај срце своје као воду пред Господом, подижи к Њему руке своје за душу деце своје која обамиру од глади на угловима својих улица.
19Tuʻu hake, pea ke kalanga ʻi he pō, ʻi he kamataʻanga ʻoe ngaahi leʻo, huaʻi ho loto ʻo hangē ko e vai ʻi he ʻao ʻoe fofonga ʻoe ʻEiki: hiki hake ho nima kiate ia koeʻuhi ke moʻui ʻa hoʻo tamaiki iiki, ʻaia ʻoku mate fiekaia, ʻi he muʻa hala kotoa pē.
20Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, децу коју носе у наручју? Еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк?
20“ʻE ʻEiki ke ke vakai pea tokanga kiate kinautolu kuo ke fai pehē ki ai. ʻE kai ʻe he kau fefine ʻa honau fua, mo e tamaiki, ʻoku hanga pe taha ʻa honau lōloa? ʻE mate tāmateʻi, ʻae taulaʻeiki mo e palōfita ʻi he fale tapu ʻo Sihova?
21Леже на земљи по улицама деца и старци, девојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гнева свог и поклао не жалећи.
21“ʻAe kakai talavou mo e mātuʻa ʻoku nau tokoto ʻi he kelekele ʻi he ngaahi hala: kuo tō ʻi he heletā ʻeku kau tāupoʻou mo ʻeku kau talavou: kuo ke tāmateʻi ʻakinautolu ʻi he ʻaho ʻo ho houhau; kuo ke tāmateʻi pea ʻikai manavaʻofa.
22Сазвао си као на празник страхоте моје од свуда, и у дан гнева Господњег нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби.
22Kuo ke uiuiʻi ʻae ngaahi fakamanavahē ke kāpui au, ʻo hangē ʻi ha ʻaho mamafa, ko ia naʻe ʻikai siʻi ke hao pe toe ha niʻihi ʻi he ʻaho ʻoe houhau ʻo Sihova: ʻakinautolu naʻe fakakofuʻi mo tauhiʻi ʻeau kuo fakaʻauha ʻe he fili.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.