Плач Јеремијин 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
1Аду-Ць аминте, Доамне, де че ни с-а ынтымплат! Уйтэ-Те ши вези-не окара!
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
2Моштениря ноастрэ а трекут ла ниште стрэинь, каселе ноастре, ла чей дин алте цэрь!
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
3Ам рэмас орфань, фэрэ татэ; мамеле ноастре сунт ка ниште вэдуве.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
4Апа ноастрэ о бем пе бань, ши лемнеле ноастре требуе сэ ле плэтим.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
5Пригониторий не урмэреск ку ындыржире ши, кынд обосим, ну не дау одихнэ.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
6Ам ынтинс мына спре Еӂипт, спре Асирия, ка сэ не сэтурэм де пыне.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
7Пэринций ноштри, каре ау пэкэтуит, ну май сунт, яр ной ле пуртэм пэкателе.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
8Робий не стэпынеск, ши нимень ну не избэвеште дин мыниле лор.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
9Не кэутэм пыня ку примеждия веций ноастре, кэч не аменинцэ сабия ын пустиу.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
10Не арде пеля ка ун куптор де фригуриле фоамей.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
11Ау нечинстит пе фемей ын Сион, пе фечоаре ын четэциле луй Иуда.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
12Май-марий ноштри ау фост спынзураць де мыниле лор. Бэтрынилор ну ле-ау дат ничо чинсте.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
13Тинерий ау фост пушь сэ рышняскэ ши копиий кэдяу суб повериле де лемн.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
14Бэтрыний ну се май дук ла поартэ ши тинерий ау ынчетат сэ май кынте.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
15С-а дус букурия дин инимиле ноастре ши жаля а луат локул жокурилор ноастре.
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
16А кэзут кунуна де пе капул ностру! Вай де ной, кэч ам пэкэтуит!
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
17Дакэ не доаре инима, дакэ ни с-ау ынтунекат окий,
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
18есте дин причинэ кэ мунтеле Сионулуй есте пустиит, дин причинэ кэ се плимбэ шакалий прин ел.
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
19Дар Ту, Доамне, ымпэрэцешть пе вечие; скаунул Тэу де домние дэйнуеште дин ням ын ням!
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
20Пентру че сэ не уйць пе вечие ши сэ не пэрэсешть пентру мултэ време?
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
21Ынтоарче-не ла Тине, Доамне, ши не вом ынтоарче! Дэ-не ярэшь зиле ка челе де одиниоарэ!
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
22Сэ не фи лепэдат Ту де тот оаре ши сэ Те фи мыният Ту пе ной песте мэсурэ де мулт?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.