Плач Јеремијин 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
1Remember, LORD, what has come on us. Look, and see our reproach.
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
2Our inheritance has been turned over to strangers, our houses to aliens.
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
3We are orphans and fatherless. Our mothers are as widows.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
4We must pay for water to drink. Our wood is sold to us.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
5Our pursuers are on our necks. We are weary, and have no rest.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
6We have given our hands to the Egyptians, and to the Assyrians, to be satisfied with bread.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
7Our fathers sinned, and are no more. We have borne their iniquities.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
8Servants rule over us. There is no one to deliver us out of their hand.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
9We get our bread at the peril of our lives, because of the sword in the wilderness.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
10Our skin is black like an oven, because of the burning heat of famine.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
11They ravished the women in Zion, the virgins in the cities of Judah.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
12Princes were hanged up by their hands. The faces of elders were not honored.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
13The young men carry millstones. The children stumbled under loads of wood.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
14The elders have ceased from the gate, and the young men from their music.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
15The joy of our heart has ceased. Our dance is turned into mourning.
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
16The crown has fallen from our head. Woe to us, for we have sinned!
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
17For this our heart is faint. For these things our eyes are dim:
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
18for the mountain of Zion, which is desolate. The foxes walk on it.
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
19You, LORD, remain forever. Your throne is from generation to generation.
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
20Why do you forget us forever, and forsake us for so long a time?
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
21Turn us to yourself, LORD, and we will be turned. Renew our days as of old.
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
22But you have utterly rejected us. You are very angry against us.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.