Плач Јеремијин 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
1Remember, O LORD, what has happened to us. Look and see our disgrace!
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
2Our inheritance has been turned over to strangers, our houses to foreigners.
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
3We have become fatherless orphans; our mothers are widows.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
4We must buy the water we drink; our wood comes at a price.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
5We are closely pursued; we are weary and find no rest.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
6We submitted to Egypt and Assyria to get enough bread.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
7Our fathers sinned and are no more, but we bear their punishment.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
8Slaves rule over us; there is no one to deliver us from their hands.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
9We get our bread at the risk of our lives because of the sword in the wilderness.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
10Our skin is as hot as an oven with fever from our hunger.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
11Women have been ravished in Zion, virgins in the cities of Judah.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
12Princes have been hung up by their hands; elders receive no respect.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
13Young men toil at millstones; boys stagger under loads of wood.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
14The elders have left the city gate; the young men have stopped their music.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
15Joy has left our hearts; our dancing has turned to mourning.
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
16The crown has fallen from our head. Woe to us, for we have sinned!
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
17Because of this, our hearts are faint; because of these, our eyes grow dim—
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
18because of Mount Zion, which lies desolate, patrolled by foxes.
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
19You, O LORD, reign forever; Your throne endures from generation to generation.
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
20Why have You forgotten us forever? Why have You forsaken us for so long?
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
21Restore us to Yourself, O LORD, so we may return; renew our days as of old,
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
22unless You have utterly rejected us and remain angry with us beyond measure.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.