Плач Јеремијин 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
1I am the man who has seen affliction under the rod of God’s wrath.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
2He has driven me away and made me walk in darkness instead of light.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
3Indeed, He keeps turning His hand against me all day long.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
4He has worn away my flesh and skin; He has shattered my bones.
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
5He has besieged me and surrounded me with bitterness and hardship.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
6He has made me dwell in darkness like those dead for ages.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
7He has walled me in so I cannot escape; He has weighed me down with chains.
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
8Even when I cry out and plead for help, He shuts out my prayer.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
9He has barred my ways with cut stones; He has made my paths crooked.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
10He is a bear lying in wait, a lion hiding in ambush.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
11He forced me off my path and tore me to pieces; He left me without help.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
12He bent His bow and set me as the target for His arrow.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
13He pierced my kidneys with His arrows.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
14I am a laughingstock to all my people; they mock me in song all day long.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
15He has filled me with bitterness; He has intoxicated me with wormwood.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
16He has ground my teeth with gravel and trampled me in the dust.
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
17My soul has been deprived of peace; I have forgotten what prosperity is.
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
18So I say, “My strength has perished, along with my hope from the LORD.”
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
19Remember my affliction and wandering, the wormwood and the gall.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
20Surely my soul remembers and is humbled within me.
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
21Yet I call this to mind, and therefore I have hope:
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
22Because of the loving devotion of the LORD we are not consumed, for His mercies never fail.
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
23They are new every morning; great is Your faithfulness!
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
24“The LORD is my portion,” says my soul, “therefore I will hope in Him.”
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
25The LORD is good to those who wait for Him, to the soul who seeks Him.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
26It is good to wait quietly for the salvation of the LORD.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
27It is good for a man to bear the yoke while he is still young.
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
28Let him sit alone in silence, for God has disciplined him.
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
29Let him bury his face in the dust— perhaps there is still hope.
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
30Let him offer his cheek to the one who would strike him; let him be filled with reproach.
31Јер Господ не одбацује за свагда.
31For the Lord will not cast us off forever.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
32Even if He causes grief, He will show compassion according to His abundant loving devotion.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
33For He does not willingly afflict or grieve the sons of men.
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
34To crush underfoot all the prisoners of the land,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
35to deny a man justice before the Most High,
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
36to subvert a man in his lawsuit— of these the Lord does not approve.
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
37Who has spoken and it came to pass, unless the Lord has ordained it?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
38Do not both adversity and good come from the mouth of the Most High?
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
39Why should any mortal man complain, in view of his sins?
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
40Let us examine and test our ways, and turn back to the LORD.
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
41Let us lift up our hearts and hands to God in heaven:
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
42“We have sinned and rebelled; You have not forgiven.”
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
43You have covered Yourself in anger and pursued us; You have killed without pity.
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
44You have covered Yourself with a cloud that no prayer can pass through.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
45You have made us scum and refuse among the nations.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
46All our enemies open their mouths against us.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
47Panic and pitfall have come upon us— devastation and destruction.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
48Streams of tears flow from my eyes over the destruction of the daughter of my people.
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
49My eyes overflow unceasingly, without relief,
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
50until the LORD looks down from heaven and sees.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
51My eyes bring grief to my soul because of all the daughters of my city.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
52Without cause my enemies hunted me like a bird.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
53They dropped me alive into a pit and cast stones upon me.
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
54The waters flowed over my head, and I thought I was going to die.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
55I called on Your name, O LORD, out of the depths of the Pit.
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
56You heard my plea: “Do not ignore my cry for relief.”
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
57You drew near when I called on You; You said, “Do not be afraid.”
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
58You defend my cause, O Lord; You redeem my life.
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
59You have seen, O LORD, the wrong done to me; vindicate my cause!
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
60You have seen all their malice, all their plots against me.
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
61O LORD, You have heard their insults, all their plots against me—
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
62the slander and murmuring of my assailants against me all day long.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
63When they sit and when they rise, see how they mock me in song.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
64You will pay them back what they deserve, O LORD, according to the work of their hands.
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
65Put a veil of anguish over their hearts; may Your curse be upon them!
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
66You will pursue them in anger and exterminate them from under Your heavens, O LORD.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.