Плач Јеремијин 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
1I am the man that hath seen affliction by the rod of His wrath.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
2He hath led me and caused me to walk in darkness and not in light.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
3Surely against me He turneth His hand again and again all the day.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
4My flesh and my skin hath He worn out; He hath broken my bones.
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
5He hath builded against me, and compassed me with gall and travail.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
6He hath made me to dwell in dark places, as those that have been long dead.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
7He hath hedged me about, that I cannot go forth; He hath made my chain heavy.
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
8Yea, when I cry and call for help, He shutteth out my prayer.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
9He hath enclosed my ways with hewn stone, He hath made my paths crooked.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
10He is unto me as a bear lying in wait, as a lion in secret places.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
11He hath turned aside my ways, and pulled me in pieces; He hath made me desolate.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
12He hath bent His bow, and set me as a mark for the arrow.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
13He hath caused the arrows of His quiver to enter into my reins.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
14I am become a derision to all my people, and their song all the day.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
15He hath filled me with bitterness, He hath sated me with wormwood.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
16He hath also broken my teeth with gravel stones, He hath made me to wallow in ashes.
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
17And my soul is removed far off from peace, I forgot prosperity.
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
18And I said: 'My strength is perished, and mine expectation from the LORD.'
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
19Remember mine affliction and mine anguish, the wormwood and the gall.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
20My soul hath them still in remembrance, and is bowed down within me.
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
21This I recall to my mind, therefore have I hope.
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
22Surely the LORD'S mercies are not consumed, surely His compassions fail not.
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
23They are new every morning; great is Thy faithfulness.
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
24'The LORD is my portion', saith my soul; 'Therefore will I hope in Him.'
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
25The LORD is good unto them that wait for Him, to the soul that seeketh Him.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
26It is good that a man should quietly wait for the salvation of the LORD.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
27It is good for a man that he bear the yoke in his youth.
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
28Let him sit alone and keep silence, because He hath laid it upon him.
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
29Let him put his mouth in the dust, if so be there may be hope.
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
30Let him give his cheek to him that smiteth him, let him be filled full with reproach.
31Јер Господ не одбацује за свагда.
31For the Lord will not cast off for ever.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
32For though He cause grief, yet will He have compassion according to the multitude of His mercies.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
33For He doth not afflict willingly, nor grieve the children of men.
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
34To crush under foot all the prisoners of the earth,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
35To turn aside the right of a man before the face of the Most High,
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
36To subvert a man in his cause, the Lord approveth not.
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
37Who is he that saith, and it cometh to pass, when the Lord commandeth it not?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
38Out of the mouth of the Most High proceedeth not evil and good?
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
39Wherefore doth a living man complain, a strong man because of his sins?
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
40Let us search and try our ways, and return to the LORD.
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
41Let us lift up our heart with our hands unto God in the heavens.
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
42We have transgressed and have rebelled; Thou hast not pardoned.
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
43Thou hast covered with anger and pursued us; Thou hast slain unsparingly.
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
44Thou hast covered Thyself with a cloud, so that no prayer can pass through.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
45Thou hast made us as the offscouring and refuse in the midst of the peoples.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
46All our enemies have opened their mouth wide against us.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
47Terror and the pit are come upon us, desolation and destruction.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
48Mine eye runneth down with rivers of water, for the breach of the daughter of my people.
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
49Mine eye is poured out, and ceaseth not, without any intermission,
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
50Till the LORD look forth, and behold from heaven.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
51Mine eye affected my soul, because of all the daughters of my city.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
52They have chased me sore like a bird, that are mine enemies without cause.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
53They have cut off my life in the dungeon, and have cast stones upon me.
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
54Waters flowed over my head; I said: 'I am cut off.'
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
55I called upon Thy name, O LORD, Out of the lowest dungeon.
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
56Thou heardest my voice; hide not Thine ear at my sighing, at my cry.
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
57Thou drewest near in the day that I called upon Thee; Thou saidst: 'Fear not.'
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
58O Lord, Thou hast pleaded the causes of my soul; Thou hast redeemed my life.
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
59O LORD, Thou hast seen my wrong; judge Thou my cause.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
60Thou hast seen all their vengeance and all their devices against me.
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
61Thou hast heard their taunt, O LORD, and all their devices against me;
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
62The lips of those that rose up against me, and their muttering against me all the day.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
63Behold Thou their sitting down, and their rising up; I am their song.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
64Thou wilt render unto them a recompense, O LORD, according to the work of their hands.
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
65Thou wilt give them hardness of heart, Thy curse unto them.
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
66Thou wilt pursue them in anger, and destroy them from under the heavens of the LORD.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.