Плач Јеремијин 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
1Я человек, испытавший горе от жезла гнева Его.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
2Он повел меня и ввел во тьму, а не во свет.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
3Так, Он обратился на меня и весь день обращает руку Свою;
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
4измождил плоть мою и кожу мою, сокрушил кости мои;
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
5огородил меня и обложил горечью и тяготою;
6Посади ме у таму као умрле одавна.
6посадил меня в темное место, как давно умерших;
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
7окружил меня стеною, чтобы я не вышел, отяготил оковы мои,
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
8и когда я взывал и вопиял, задерживал молитву мою;
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
9каменьями преградил дороги мои, извратил стези мои.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
10Он стал для меня как бы медведь в засаде, как бы лев в скрытном месте;
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
11извратил пути мои и растерзал меня, привел меня в ничто;
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
12натянул лук Свой и поставил меня как бы целью для стрел;
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
13послал в почки мои стрелы из колчана Своего.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
14Я стал посмешищем для всего народа моего, вседневною песнью их.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
15Он пресытил меня горечью, напоил меня полынью.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
16Сокрушил камнями зубы мои, покрыл меня пеплом.
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
17И удалился мир от души моей; я забыл о благоденствии,
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
18и сказал я: погибла сила моя и надежда моя на Господа.
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
19Помысли о моем страдании и бедствии моем, о полыни и желчи.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
20Твердо помнит это душа моя и падает во мне.
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
21Вот что я отвечаю сердцу моему и потому уповаю:
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
22по милости Господа мы не исчезли, ибо милосердие Его не истощилось.
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
23Оно обновляется каждое утро; велика верность Твоя!
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
24Господь часть моя, говорит душа моя, итак буду надеяться на Него.
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
25Благ Господь к надеющимся на Него, к душе, ищущей Его.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
26Благо тому, кто терпеливо ожидает спасения от Господа.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
27Благо человеку, когда он несет иго в юности своей;
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
28сидит уединенно и молчит, ибо Он наложил его на него;
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
29полагает уста свои в прах, помышляя: “может быть, еще есть надежда”;
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
30подставляет ланиту свою биющему его, пресыщается поношением,
31Јер Господ не одбацује за свагда.
31ибо не навек оставляет Господь.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
32Но послал горе, и помилует по великой благости Своей.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
33Ибо Он не по изволению сердца Своего наказывает и огорчает сынов человеческих.
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
34Но, когда попирают ногами своими всех узников земли,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
35когда неправедно судят человека пред лицoм Всевышнего,
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
36когда притесняют человека в деле его: разве не видит Господь?
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
37Кто это говорит: “и то бывает, чему Господь не повелел быть”?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
38Не от уст ли Всевышнего происходит бедствие и благополучие?
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
39Зачем сетует человек живущий? всякий сетуй на грехи свои.
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
40Испытаем и исследуем пути свои, и обратимся к Господу.
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
41Вознесем сердце наше и руки к Богу, сущему на небесах:
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
42мы отпали и упорствовали; Ты не пощадил.
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
43Ты покрыл Себя гневом и преследовал нас, умерщвлял, не щадил;
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
44Ты закрыл Себя облаком, чтобы не доходила молитва наша;
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
45сором и мерзостью Ты сделал нас среди народов.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
46Разинули на нас пасть свою все враги наши.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
47Ужас и яма, опустошение и разорение - доля наша.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
48Потоки вод изливает око мое о гибели дщери народа моего.
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
49Око мое изливается и не перестает, ибо нет облегчения,
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
50доколе не призрит и не увидит Господь с небес.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
51Око мое опечаливает душу мою ради всех дщерей моего города.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
52Всячески усиливались уловить меня, как птичку, враги мои, без всякой причины;
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
53повергли жизнь мою в яму и закидали меня камнями.
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
54Воды поднялись до головы моей; я сказал: “погиб я”.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
55Я призывал имя Твое, Господи, из ямы глубокой.
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
56Ты слышал голос мой; не закрой уха Твоего от воздыхания моего, от вопля моего.
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
57Ты приближался, когда я взывал к Тебе, и говорил: “не бойся”.
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
58Ты защищал, Господи, дело души моей; искуплял жизнь мою.
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
59Ты видишь, Господи, обиду мою; рассуди дело мое.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
60Ты видишь всю мстительность их, все замыслы их против меня.
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
61Ты слышишь, Господи, ругательство их, все замыслы их против меня,
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
62речи восстающих на меня и их ухищрения против меня всякий день.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
63Воззри, сидят ли они, встают ли, я для них - песнь.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
64Воздай им, Господи, по делам рук их;
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
65пошли им помрачение сердца и проклятие Твое на них;
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
66преследуй их, Господи, гневом, и истреби их из поднебесной.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.