Плач Јеремијин 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Како потамне злато, промени се чисто злато? Камење је од светиње разметнуто по угловима свих улица.
1Как потускло золото, изменилось золото наилучшее! камни святилища раскиданы по всем перекресткам.
2Драги синови сионски, цењени као најчистије злато, како се цене земљани судови, као дело руку лончаревих!
2Сыны Сиона драгоценные, равноценные чистейшему золоту, как они сравнены с глиняною посудою, изделием рук горшечника!
3И звери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мог поста немилостива као ној у пустињи.
3И чудовища подают сосцы и кормят своих детенышей, а дщерь народа моего стала жестока подобно страусам в пустыне.
4Језик детету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба, а нема никога да им ломи.
4Язык грудного младенца прилипает к гортани его от жажды; дети просят хлеба, и никто не подает им.
5Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту.
5Евшие сладкое истаивают на улицах; воспитанные на багрянице жмутся к навозу.
6И кар који допаде кћери народа мог већи је од пропасти која допаде Содому, који се затре у часу и руке се не забавише око њега.
6Наказание нечестия дщери народа моего превышает казнь за грехи Содома: тот низринут мгновенно, и руки человеческие не касались его.
7Назиреји њени беху чистији од снега, бељи од млека; тело им беше црвеније од драгог камења, глатки као сафир.
7Князья ее были в ней чище снега, белее молока; они были телом краше коралла, вид их был, как сапфир;
8А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилепила за кости, осушила се као дрво.
8а теперь темнее всего черного лице их; не узнают их на улицах; кожа их прилипла к костям их, стала суха, как дерево.
9Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљског.
9Умерщвляемые мечом счастливее умерщвляемых голодом, потому что сии истаивают, поражаемые недостатком плодов полевых.
10Својим рукама жене жалостиве куваше децу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мог.
10Руки мягкосердых женщин варили детей своих, чтобы они были для них пищею во время гибели дщери народа моего.
11Наврши Господ гнев свој, изли жестоки гнев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождре темеље.
11Совершил Господь гнев Свой, излил ярость гнева Своего и зажег на Сионе огонь, который пожрал основания его.
12Не би веровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата јерусалимска.
12Не верили цари земли и все живущие во вселенной, чтобы враг и неприятель вошел во врата Иерусалима.
13Али би за грехе пророка његових и за безакоња свештеника његових, који проливаху крв праведничку усред њега.
13Все это - за грехи лжепророков его, за беззакония священников его, которые среди него проливали кровь праведников;
14Лутаху као слепци по улицама, каљаху се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим.
14бродили как слепые по улицам, осквернялись кровью, так что невозможно было прикоснуться к одеждам их.
15Одступите, нечисти, вичу им, одступите, одступите, не додевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: Неће се више станити.
15“Сторонитесь! нечистый!” кричали им; “сторонитесь, сторонитесь, не прикасайтесь”; и они уходили в смущении; а между народом говорили: “их более не будет!
16Гнев Господњи расеја их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нису жалостиви на старце.
16лице Господне рассеет их; Он уже не призрит на них”, потому что они лица священников не уважают, старцев не милуют.
17Већ нам очи ишчилеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити.
17Наши глаза истомлены в напрасном ожидании помощи; со сторожевой башни нашей мы ожидали народ, который не мог спасти нас.
18Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш.
18А они подстерегали шаги наши, чтобы мы не могли ходить по улицам нашим; приблизился конец наш, дни наши исполнились; пришел конец наш.
19Који нас гонише, беху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам заседаше.
19Преследовавшие нас были быстрее орлов небесных; гонялись за нами по горам, ставили засаду для нас в пустыне.
20Дисање ноздрва наших, помазаник Господњи, за ког говорасмо да ћемо живети под сеном његовим међу народима, ухвати се у јаме њихове.
20Дыхание жизни нашей, помазанник Господень пойман в ямы их, тот, о котором мы говорили: “под тенью его будем жить среди народов”.
21Радуј се и весели се, кћери едомска, која живиш у земљи Узу! Доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се.
21Радуйся и веселись, дочь Едома, обитательница земли Уц! И до тебя дойдет чаша; напьешься допьяна и обнажишься.
22Сврши се кар за безакоње твоје, кћери сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери едомска, откриће грехе твоје.
22Дщерь Сиона! наказание за беззаконие твое кончилось; Он не будет более изгонять тебя; но твое беззаконие, дочь Едома, Он посетит и обнаружит грехи твои.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.