Плач Јеремијин 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
1Вспомни, Господи, что над нами совершилось; призри и посмотри на поругание наше.
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
2Наследие наше перешло к чужим, домы наши - к иноплеменным;
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
3мы сделались сиротами, без отца; матери наши - как вдовы.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
4Воду свою пьем за серебро, дрова наши достаются нам за деньги.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
5Нас погоняют в шею, мы работаем, и не имеем отдыха.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
6Протягиваем руку к Египтянам, к Ассириянам, чтобы насытиться хлебом.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
7Отцы наши грешили: их уже нет, а мы несем наказание за беззакония их.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
8Рабы господствуют над нами, и некому избавить от руки их.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
9С опасностью жизни от меча, в пустыне достаем хлеб себе.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
10Кожа наша почернела, как печь, от жгучего голода.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
11Жен бесчестят на Сионе, девиц - в городах Иудейских.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
12Князья повешены руками их, лица старцев не уважены.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
13Юношей берут к жерновам, и отроки падают под ношами дров.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
14Старцы уже не сидят у ворот; юноши не поют.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
15Прекратилась радость сердца нашего; хороводы наши обратились в сетование.
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
16Упал венец с головы нашей; горе нам, что мы согрешили!
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
17От сего-то изнывает сердце наше; от сего померкли глаза наши.
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
18Оттого, что опустела гора Сион, лисицы ходят по ней.
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
19Ты, Господи, пребываешь во веки; престол Твой - в род и род.
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
20Для чего совсем забываешь нас, оставляешь нас на долгое время?
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
21Обрати нас к Тебе, Господи, и мы обратимся; обнови дни наши, как древле.
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
22Неужели Ты совсем отверг нас, прогневался на нас безмерно?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.