Плач Јеремијин 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
1ACUÉRDATE, oh Jehová, de lo que nos ha sucedido: ve y mira nuestro oprobio.
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
2Nuestra heredad se ha vuelto á extraños, nuestras casas á forasteros.
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
3Huérfanos somos sin padre, nuestras madres como viudas.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
4Nuestra agua bebemos por dinero; nuestra leña por precio compramos.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
5Persecución padecemos sobre nuestra cerviz: nos cansamos, y no hay para nosotros reposo.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
6Al Egipcio y al Asirio dimos la mano, para saciarnos de pan.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
7Nuestros padres pecaron, y son muertos; y nosotros llevamos sus castigos.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
8Siervos se enseñorearon de nosotros; no hubo quien de su mano nos librase.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
9Con peligro de nuestras vidas traíamos nuestro pan delante del cuchillo del desierto.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
10Nuestra piel se ennegreció como un horno á causa del ardor del hambre.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
11Violaron á las mujeres en Sión, á las vírgenes en las ciudades de Judá.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
12A los príncipes colgaron por su mano; no respetaron el rostro de los viejos.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
13Llevaron los mozos á moler, y los muchachos desfallecieron en la leña.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
14Los ancianos cesaron de la puerta, los mancebos de sus canciones.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
15Cesó el gozo de nuestro corazón; nuestro corro se tornó en luto.
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
16Cayó la corona de nuestra cabeza: ¡ay ahora de nosotros! porque pecamos.
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
17Por esto fué entristecido nuestro corazón, por esto se entenebrecieron nuestros ojos:
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
18Por el monte de Sión que está asolado; zorras andan en él.
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
19Mas tú, Jehová, permanecerás para siempre: tu trono de generación en generación.
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
20¿Por qué te olvidarás para siempre de nosotros, y nos dejarás por largos días?
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
21Vuélvenos, oh Jehová, á ti, y nos volveremos: renueva nuestros días como al principio.
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
22Porque repeliendo nos has desechado; te has airado contra nosotros en gran manera.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.